Najpametnija osoba u prostoriji nije uvek i najglasnija. Ponekad mnogo bolji utisak ostavljaju ljudi koji imaju sluh za druge, primećuju ono što drugima promiče i nemaju potrebu da u svakom razgovoru pokažu koliko znaju.
Psiholog i stručnjak za ponašanje Ali Fenvik izdvojio je tri strategije koje povezuje sa inteligentnim ponašanjem i načinom na koji nas drugi doživljavaju. Kako prenosi portal "Your Tango", nije presudno imati odgovor na svako pitanje niti dominirati razgovorom. Važno je i kako slušamo, tumačimo signale drugih i odnosimo se prema sopstvenom znanju.
Pažljivo slušaju i primećuju detalje
Prva navika je da više slušaju nego što govore. Mnogi ljudi tokom razgovora jedva čekaju priliku da ispričaju sopstveno iskustvo ili pokažu šta znaju. Međutim, kada smo previše usredsređeni na ono što želimo da kažemo, lako nam promaknu korisne informacije koje možemo da saznamo od sagovornika.
Shutterstock/fizkes
Svako ima drugačija iskustva, veštine i znanja. Pažljivim slušanjem možemo da razumemo tuđe perspektive, naučimo nešto novo i pokažemo da poštujemo osobu sa kojom razgovaramo. Ponekad je dobro pitanje vrednije od brzog odgovora, naročito kada nam pomaže da sagledamo problem iz drugog ugla.
Druga strategija je obraćanje pažnje na neverbalnu komunikaciju. Izraz lica, kontakt očima, držanje tela i ton glasa mogu da utiču na to kako drugi tumače naše reči. Ako nekome saopštavamo lošu vest uz osmeh koji ne odgovara situaciji, na primer, možemo ostaviti utisak da ne shvatamo ozbiljno ono što govorimo.
Svest o sopstvenom govoru tela, ali i pažljivo posmatranje sagovornika, mogu da doprinesu boljoj komunikaciji. Ipak, neverbalni signali nisu nepogrešiv pokazatelj nečijih misli ili osećanja, pa je važno da ne donosimo zaključke pre nego što saslušamo drugu stranu.
Možda vas zanima…
Ne moraju uvek da budu najupućeniji
Treća navika koju izdvaja Fenvik na prvi pogled deluje neobično: ponašaju se kao da ne znaju sve. To ne znači da treba da prikrivaju svoje znanje, već da nemaju potrebu da u svakoj prilici dokazuju da su najpametniji u prostoriji.
Kada neko neprestano ispravlja druge, nameće svoje mišljenje ili ističe koliko zna, sagovornici mogu da se osećaju kao da su na ispitu. Zbog toga mogu postati uzdržaniji i manje spremni da otvoreno iznose svoje ideje. Nasuprot tome, osoba koja postavlja pitanja, priznaje da nešto ne zna i ostavlja drugima prostor da govore može delovati pristupačnije.
Naravno, ove tri navike nisu test inteligencije niti garancija da je neko pametniji od drugih. Ipak, pažljivo slušanje, razumevanje sagovornika i spremnost da priznamo granice sopstvenog znanja mogu da poboljšaju komunikaciju. Ponekad upravo sposobnost da ne moramo uvek da budemo u pravu ostavlja najbolji utisak, prenosi Večernji.
Komentari (0)