Srpska Nova godina proslavlja se 14. januara. Ona nosi snažnu duhovnu i porodičnu simboliku, a posebnu vrednost daju joj običaji koji se vekovima prenose s kolena na koleno. Praznik se obeležava u toplini doma, uz bogatu trpezu i prazničnu atmosferu, ali pre svega u zajedništvu sa porodicom, rodbinom i prijateljima, jer se veruje da se nova godina započinje onako kako se i provede.
Ipak, ono što zauzima najvažnije mesto u obeležavanju pravoslavne Nove godine jeste odlazak u crkvu i molitva. Vernici se tog dana mole za zdravlje, mir, ljubav i blagostanje, kako za sebe, tako i za svoje najbliže. Veče uoči praznika, 13. januara, u domovima se okupljaju ukućani oko svečanije trpeze. U ponoć se, prema običaju, svi prisutni međusobno ljube, čestitaju jedni drugima i sa radošću dočekuju novu godinu, verujući da se na taj način učvršćuju sloga i ljubav u porodici.
Prvog dana Nove godine, poznatog i kao Mali Božić, ručak se tradicionalno služi ranije nego inače. Nekada je postojao običaj da se na trpezi nađe glava od božićnog pečenja, kao simbol nastavka božićne radosti i blagostanja. I danas se za ovaj dan često priprema posebniji obrok - peče se lepši komad mesa i služi se svečan ručak, kojim se obeležava početak nove godine uz molitvu i zahvalnost.
Pravoslavna crkva staru godinu ispraća, a novu dočekuje na duhovan način, kroz molitve i bogosluženja, a ne kroz bučna i razuzdana slavlja. Ipak, blagoslovene su i pristojne proslave, bez preterivanja, šunda i kiča, a u mnogim crkvenim domovima organizuju se dočeci Nove godine u mirnom i dostojanstvenom duhu. Time se vernicima šalje poruka da praznik treba obeležiti sa merom, poštovanjem i unutrašnjim mirom.
Tanjug Dragan Kujundzic
U duhovnom smislu, Nova godina zapravo počinje onda kada se čovek, iz stanja nemara i nebrige, okrene razmišljanju o sopstvenom životu i spasenju. Ona je podsetnik da je svaki novi početak prilika za promenu i lično preispitivanje. Budući da Nova godina označava početak svih dana u godini, veruje se da bi baš tog dana čovek trebalo da sagleda svoja dela, misli i postupke, kako bi u novu godinu zakoračio obnovljen i spreman da krene boljim putem.
Na ovaj dan, prema hrišćanskom učenju, čovek bi trebalo da sabere svoje misli i usmeri ih ka vrednostima koje su dostojne vere - ljubavi, praštanju, milosrđu i brizi za druge. Te misli i odluke trebalo bi da postanu temelj ponašanja tokom cele godine. Suština ove unutrašnje promene ogleda se u tome da čovek od tog trenutka ne živi samo za sebe, već da svoj život posveti Bogu i bližnjima, i da gradi odnos sa drugima na veri, razumevanju i nesebičnosti.
Možda vas zanima…
Komentari (0)