Postoje trenuci kada intuicija tiho šapuće da nešto nije u redu, ali nedostaje konkretan dokaz. Iz ugla psihologije, laž retko dolazi sama, prati je obrazac ponašanja i specifične formulacije koje ljudi nesvesno koriste.
Iako su ljudska ponašanja određena verbalnom i neverbalnom komunikacijom, nekada nije potrebno analizirati govor tela, ukoliko razumemo da je ono što neko izgovara - laž. Neke od najčešćih fraza koje se korisite kada smo neiskreni, kod pojedinih ljudi prolaze nezapaženo, dok onim iskusnima i najmanja promena u redu reči ili intonaciji govori sve što im je potrebno da znaju, o verodostojnosti onoga što njihov sagovornik izgovara.
shutterstock_Twinsterphoto
Kako se smatra u popularnoj psihologiji, jedna od najčešćih rečenica koja može biti signal obmane jeste: "Verujte mi, ja nikada ne bih to uradio/la."
Ništa ne može proći neopaženo
Zašto je baš ova rečenica problematična - mnogi su se sigurno nekada zapitali. Kada osoba govori istinu, ona obično iznosi činjenice, a ne brani svoj karakter. Preterano insistiranje na sopstvenoj iskrenosti često je znak unutrašnje nesigurnosti i pokušaj da se skrene pažnja sa konkretnih detalja.
Osim toga psiholozi izdvajaju nekoliko znakova koji mogu ukazivati na laž:
- Izbegavanje direktnog odgovora i menjanje teme
- Previše detalja tamo gde nisu potrebni
- Kašnjenje u odgovoru ili nelogične pauze
- Kontradikcije u priči
- Govor tela koji ne prati izgovorene reči (npr. klimanje glavom dok negiraju)
Važno je da obratite pažnju na celokupan kontekst, a ne samo na jednu rečenicu. Ljudi ponekad koriste ove obrasce i iz nervoze ili straha, ne nužno zbog laži. Ipak, ako primetite ponavljanje ovakvog ponašanja, to može biti signal da dublje preispitate ono što vam se govori. Na kraju krajeva, vaša intuicija nije slučajna i često prepoznaje ono što razum tek kasnije potvrdi.
Možda vas zanima…
BONUS VIDEO:
Komentari (0)