Osećaj da će vam se zamračiti pred očima ili da ćete izgubiti tlo pod nogama kada ustanete iz sedećeg ili ležećeg položaja medicinski se naziva ortostatska hipotenzija. Pogađa do 20 odsto osoba starijih od 65 godina, ali može da se javi u bilo kojoj dobi, i nastaje zbog naglog i privremenog pada krvnog pritiska.
Iako epizode često traju kratko i mogu biti blage, učestala pojava ne sme se ignorisati jer povećava rizik od padova i povreda.
Zašto nam se zavrti u glavi kad ustajemo
Kada ustanemo, krv se naglo povlači u donji deo tela, smanjujući protok krvi ka srcu i mozgu. U zdravom organizmu telo odmah reaguje povećanjem pulsa i zatezanjem krvnih sudova, ali kod ortostatske hipotenzije ovaj mehanizam je usporen ili nedovoljan, što izaziva vrtoglavicu, zamagljen vid, slabost, a u težim slučajevima i kratkotrajan gubitak svesti.
Šta izaziva vrtoglavicu
Najčešći i najlakše rešivi uzrok je dehidracija, noću ne unosimo tečnost, pa je volumen krvi smanjen, što pojačava simptome ujutro. Sličan efekat imaju visoke temperature, povraćanje, dijareja, intenzivan trening ili obilni obroci.
Shutterstock/Photoroyalty
Dugotrajno ležanje zbog bolesti ili povrede takođe može doprineti pojavi ortostatske hipotenzije.
Kada je simptom nekih stanja
Hronična ortostatska hipotenzija može biti simptom raznih stanja, kao što su srčani problemi (aritmije, zatajenje srca, bolesti zalistaka), endokrini poremećaji (bolesti štitne žlezde, Adisonova bolest, dijabetes) i neurološke bolesti (Parkinsonova bolest, demencija, multipla sistemska atrofija).
Možda vas zanima…
Pojavu mogu da pogoršaju i lekovi diuretici, beta-blokatori, antidepresivi i antipsihotici, piše ordinacija.
Kada je potrebno da se hitno javite lekaru
Hitna lekarska pomoć je potrebna ako je vrtoglavica praćena:
- jakom glavoboljom, mučninom ili povraćanjem
- smetnjama vida
- slabostima, trncima, problemima s govorom ili ravnotežom
- gubitkom svesti, bolom u grudima, lupanjem srca ili otežanim disanjem
Ne ignorišite simptome
Učestala ortostatska hipotenzija povećava rizik od padova, preloma, moždanog udara i kardiovaskularnih bolesti. Prevencija uključuje sporije ustajanje, dovoljan unos tečnosti i izbegavanje okidača, a kod učestalih epizoda obavezna je lekarska procena.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)