Dolaskom zime mnogi primećuju da im se bolovi u zglobovima intenziviraju. Iako se ponekad čini da je reč o slučajnosti, postoji stvarna veza između niskih temperatura i pojačanog bola.
Hladnoća utiče na pokretljivost zglobova, cirkulaciju i mišiće, što zajedno može izazvati osećaj ukočenosti i nelagodnosti. Niska temperatura može dovesti i do refleksnog stezanja mišića, što dodatno opterećuje zglobove. Ovi faktori posebno utiču na kvalitet svakodnevnih aktivnosti i povećavaju rizik od povreda.
Koji zglobovi najviše pate i zašto
Svi zglobovi mogu biti pogođeni zimskim bolovima, ali posebno su osetljivi oni udaljeniji od centra tela, poput šaka i stopala. Osobe sa već postojećim oštećenjima ili dugotrajnim trošenjem zglobova u tim područjima često osećaju pojačanu bol. Jedan od glavnih razloga je smanjena fizička aktivnost.
Zimi ljudi manje hodaju i vežbaju na otvorenom, a zbog hladnoće ponekad izbegavaju i odlazak u teretanu.
Manje kretanja smanjuje lučenje sinovijalne tečnosti, prirodnog “maziva” zglobova, što dodatno pojačava ukočenost. Hladno vreme takođe smanjuje protok krvi ka ekstremitetima, otežavajući hranjenje i podmazivanje zglobova.
Schutterstock/Halfpoint
Zglobovi su okruženi sinovijalnom membranom koja proizvodi sinovijalnu tečnost - prirodno mazivo zgloba. Kada se telo manje kreće, a temperatura je niska, tečnost postaje gušća i manje efikasna, što pojačava osećaj ukočenosti. Pad barometarskog pritiska zimi može povećati pritisak mišića i tetiva na zglobove, dodatno doprinosi bolovima. Sve ove promene mogu učiniti da zglobovi deluju ukočeno i nestabilno, čak i pri najmanjim pokretima. Zbog toga mnogi ljudi osećaju veći intenzitet bola u zimskim mesecima, prenosi tportal.
Možda vas zanima…
Ko je najosetljiviji i kako ublažiti bol
Iako bolovi u zglobovima mogu zahvatiti sve uzraste, sa godinama postaju izraženiji. Prirodno trošenje zglobova, dugotrajni fizički poslovi ili sportske aktivnosti visokog opterećenja dodatno povećavaju rizik. Pretile osobe, kao i osobe sa dijabetesom, povišenim krvnim pritiskom ili srčanim bolestima, takođe su podložnije ovim tegobama. Kod ovih grupa važno je pratiti simptome i ne zanemarivati redovnu fizičku aktivnost. Prevencija može značajno smanjiti intenzitet bolova i poboljšati kvalitet života.
U ublažavanju bolova pomažu lekovi protiv bolova, ali oni rešavaju simptome samo privremeno. Važno je koristiti preventivne mere: toplija odeća i slojevito oblačenje pomažu održati telesnu temperaturu i smanjuju bol. Grejani jastučići ili boce sa toplom vodom poboljšavaju cirkulaciju i pokretljivost.
Redovno kretanje i vežbanje podstiču lučenje sinovijalne tečnosti, smanjuju ukočenost i jačaju mišiće koji štite zglobove. Održavanje umerenih aktivnosti usporava trošenje zglobova i smanjuje rizik od povreda.
shutterstock.com/Lordn
Pre početka novih vežbi preporučuje se konsultacija sa lekarom, posebno kod postojećih zdravstvenih problema. Hidratacija je takođe važna jer dovoljan unos tečnosti pomaže održati pokretljivost zglobova.
Ako se bol iznenada pojavi, pojača, ili se zglob crveni, oteče ili zagreje, potrebno je potražiti lekarsku pomoć. Isto važi za pojavu dodatnih simptoma poput povišene temperature ili mučnine.
Dugoročno rešenje može biti program vežbi snage koji jača mišiće i štiti zglobove. Takve programe treba sprovoditi uz stručni nadzor i birati aktivnosti koje osoba voli, kako bi vežbanje postalo trajna navika.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)