U današnjem ubrzanom svetu obroci se često jedu na brzinu između sastanaka, uz ekran ili “s nogu”. Iako brzo jedenje može delovati kao ušteda vremena, zdravstveni stručnjaci upozoravaju da ova navika dugoročno može tiho narušiti metabolizam i zdravlje jetre. Gastroenterolozi ističu da brzina kojom jedete različito utiče na varenje, telesnu težinu, regulaciju šećera u krvi i funkciju jetre.
Dr Anil Kumar Džangid, gastroenterolog u bolnicama CK Birla u Džajpuru, objasnio je da brzina kojom jedete sama po sebi ne oštećuje jetru direktno, ali pokreće niz metaboličkih procesa koji značajno povećavaju rizik od oboljenja jetre.
Kako brzo jedenje opterećuje jetru
Kada jedete prebrzo, mozak nema dovoljno vremena da primi signale sitosti iz digestivnog sistema. Zbog toga je verovatno da ćete uneti više kalorija nego što vam je potrebno pre nego što osetite sitost. Taj višak energije se ne gubi, već se pretvara i skladišti kao mast. Veliki deo te masti nakuplja se u jetri, čime se povećava rizik od nealkoholne masne bolesti jetre (NAFLD).
shutterstock.com/Lee Charlie
Česti skokovi šećera u krvi izazvani brzim jedenjem primoravaju pankreas da luči više insulina. Vremenom, ponavljani skokovi insulina mogu dovesti do insulinske rezistencije, koja je snažno povezana sa masnom jetrom. Istraživanja su pokazala i da osobe koje jedu brže češće imaju veću telesnu težinu, povećan obim struka i sklonost metaboličkom sindromu - sve faktore koji negativno utiču na zdravlje jetre.
Veza između prerađene hrane i zdravlja jetre
Brzo jedenje često ide ruku pod ruku sa lošim izborom namirnica. Ljudi koji jedu ubrzano skloniji su konzumiranju ultra-prerađene hrane bogate mastima i šećerima, jer se ona lakše i brže jede i zahteva manje žvakanja. Takva hrana preopterećuje jetru viškom šećera i nezdravih masti, zbog čega ona mora intenzivnije da ih prerađuje i skladišti. Ovo metaboličko opterećenje vremenom doprinosi upali jetre i nakupljanju masti.
Varenje, zdravlje creva i jetra
Prebrzo jedenje ne utiče samo na količinu unetih kalorija, već i remeti digestivni sistem. Nedovoljno žvakanje može dovesti do gorušice, nadutosti i iritacije digestivnog trakta. Vremenom dolazi do poremećaja crevne mikrobiote, a sluzokoža creva može oslabiti usled lošeg varenja.
Možda vas zanima…
Ovo je važno zbog takozvane ose creva - jetra, ključnog komunikacionog puta između digestivnog sistema i jetre. Kada su creva nezdrava, zapaljenske supstance i toksini mogu dospeti u krvotok i stići do jetre, izazivajući dodatni stres i upalu.
- Loše zdravlje creva može poremetiti osu creva - jetra, omogućavajući zapaljenskim supstancama da dospeju do jetre i pogoršaju njeno opterećenje - naglašava dr Jangid.
Kako pravilna ishrana doprinose zdravlju jetre
Zaštita jetre ne zahteva ekstremne dijete već sve počinje svesnim pristupom ishrani. Dr Džangid savetuje da obrocima pristupate smireno, da hranu dobro žvaćete i da izbegavate telefon i televiziju dok jedete.
shutterstock.com/RESTOCK images
Redovni obroci pomažu u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi, dok uravnoteženi obroci koji sadrže vlakna, nemasne proteine, zdrave masti, voće i povrće omogućavaju postepeno oslobađanje glukoze u krv i tako smanjuju opterećenje jetre, piše onlymyhealth.
Male promene u svakodnevnoj rutini, poput spuštanja viljuške između zalogaja, smanjenja porcija i izbora neprerađenih namirnica, mogu tokom vremena značajno umanjiti rizik od razvoja masne jetre.
Komentari (0)