Migrena nije samo nesnosna glavobolja. Ona počinje satima, pa čak i danima ranije, a prepoznavanje suptilnih signala koje vam telo šalje ključno je za sprečavanje napada ili barem ublažavanje njegove razorne snage.
Simptomi u ovoj prvoj fazi često su nejasni i lako ih je pripisati umoru, stresu ili nečem trećem. Možda ste neuobičajeno razdražljivi, teskobni ili, sasvim suprotno, osećate nalet neobjašnjive euforije. Mnogi doživljavaju nezaustavljivo zevanje, osećaju neprijatnu ukočenost u vratu i ramenima, pojačanu žeđ ili potrebu za čestim mokrenjem.
Ponekad se javljaju i kognitivne smetnje, poput poteškoća s koncentracijom ili osećaja "moždane magle". Jedan od najzanimljivijih i često pogrešno protumačenih znakova je snažna žudnja za određenom vrstom hrane, najčešće čokoladom, slatkišima ili slanim grickalicama. Ova faza je tihi alarm vašeg tela da se sprema “oluja”.
Žudnja za čokoladom - okidač ili simptom
Upravo je žudnja za hranom dovela do jedne od najvećih zabluda o migreni. Mnogi će nakon bolnog napada okriviti kockicu čokolade koju su pojeli sat vremena ranije, verujući da je ona bila okidač.
Shutterstock/OlhaTsiplyar
Međutim, savremena naučna istraživanja, o kojima piše i "American Migraine Foundation", sugerišu upravo suprotno: žudnja za čokoladom nije uzrok, već rani simptom migrene. U trenutku kada osetite tu neodoljivu potrebu, proces u vašem mozgu, verovatno podstaknut aktivnošću u hipotalamusu, već je započeo. Nije poenta da se kažnjavate zbog hrane, nego da taj poriv shvatite kao alarm da možete ranije da preduzmete korake.
Trenutak kada još možete da reagujete
Prepoznavanje sopstvenog obrasca simptoma otvara ključni "prozor mogućnosti" za ranu intervenciju. To je period u kojem još možete ublažiti nadolazeći napad ili ga čak u potpunosti zaustaviti pre nego što bol eskalira do nivoa koji zahteva mirovanje u mračnoj sobi.
Možda vas zanima…
Shutterstock/simona pilolla 2
Ignorisanje ovih signala je kao ignorisanje sirene za uzbunu, dok pravovremena reakcija može značiti razliku između izgubljenog dana i normalnog funkcionisanja. Svaka osoba ima jedinstven skup simptoma, a učenje njihovog prepoznavanja prvi je i najvažniji korak u borbi protiv ove hronične bolesti.
Šta da uradite: vodič za pomoć pre vrhunca bola
- Čim prepoznate rane znakove, najvažnija je nefarmakološka intervencija. Odmah se povucite iz stresnog ili stimulativnog okruženja. Zamračena, tiha i prohladna prostorija vaš je najbolji saveznik, jer smanjuje senzorne nadražaje koji “hrane” migrenu.
- Izbegavajte jaka svetla, glasne zvukove i intenzivne mirise. Isključite ekrane, jer plavo svetlo može dodatno pogoršati stanje. Hladan oblog na čelu, slepoočnicama ili potiljku može pomoći u sužavanju krvnih sudova i doneti olakšanje. Istovremeno, topao oblog na vratu i ramenima može opustiti napete mišiće.
- Ne zaboravite hidrataciju: popijte čašu vode, jer je dehidratacija čest okidač.
Lekovi - zašto je važno delovati rano
Ako imate propisanu terapiju za akutne napade, ovo je trenutak za delovanje. Lekovi poput nesteroidnih antiinflamatornih lekova ili specifičnih lekova za migrenu najdelotvorniji su ako se uzmu na samom početku.
Andrey_Popov/Shutterstock
Naravno, svako uzimanje lekova mora biti u skladu s preporukom vašeg lekara. Nemojte čekati da bol postane nepodnošljiv, jer tada je delotvornost lekova znatno manja.
Vodite dnevnik migrene
Da biste postali stručnjak za svoju migrenu, neprocenjiv alat je vođenje dnevnika. Beležite kada su se pojavili prvi simptomi, šta ste jeli, kako ste spavali i u kakvoj ste se situaciji nalazili. Vremenom ćete uočiti sopstvene, jedinstvene obrasce.
shutterstock/MAYA LAB
Možda ćete shvatiti da vam se ukočenost vrata javlja dan pre napada ili da je nezaustavljivo zevanje vaš najpouzdaniji znak. Takav dnevnik ne samo da pomaže vama da reagujete na vreme, već je i izuzetno koristan izvor informacija za vašeg lekara pri određivanju najbolje terapije.
Komentari (0)