Epidemija hantavirusa, koja je izbila na kruzeru u Južnom Atlantiku, gde je do sada obolelo šest osoba, a tri su preminule, ponovo je skrenula pažnju javnosti na ovaj opasni virus. Dok evropska i svetska javnost sa zabrinutošću prate širenje zaraze na kruzeru, u Srbiji je ovaj virus, poznat i kao "mišja groznica", već godinama prisutan, naročito u ivanjičkom kraju, tokom sezone berbe malina, kada se gotovo svake godine registruju novi slučajevi infekcije.
Iako smrtni ishodi u Srbiji nisu česti, iskustvo jedne Ivanjičanke pokazuje koliko bolest može da bude teška i da pacijenta dovede u životnu opasnost.
Ona je objasnila da je bolest počela sasvim neprimetno, kao običan virus, ali se veoma brzo razvila u životno ugrožavajuće stanje.
Shutterstock/Chompoo Suriyo
- Od potpuno zdrave žene došla sam u situaciju da mi je život visio o koncu. Prvi simptom je bila jeza, onda su krenuli temperatura, mučnina i povraćanje. Veoma jake bolove sam imala. Gledam svoje telo i vidim kako ono "raste", zbog posledice gomilanja tečnosti u mom organizmu, a samo zahvaljujući lekarima na VMA, sestrama i profesorima sam preživela. To je bila danonoćna bitka za život i ne bih poželela nikome da doživi ono što sam ja - rekla je za Rinu žena iz Ivanjice koja je jedva preživela mišju groznicu pre par godina.
Lekari upozoravaju da se virus najčešće prenosi kontaktom sa izlučevinama zaraženih glodara, preko kontaminirane zemlje, vode ili prašine koja se udiše prilikom rada u prirodi. Posebno su ugroženi šumari, berači šumskog voća, veterinari i poljoprivrednici.
Period inkubacije može trajati od 10 do 40 dana, a prvi simptomi često zavaravaju jer liče na grip. Tek kasnije može doći do ozbiljnih komplikacija, koje zahvataju bubrege i pluća.
Možda vas zanima…
shutterstock_MAYA LAB, Printskrin/Instagram/acibadembelmedic
Infektolog, prof. dr. Darko Nožić, za Srećne objašnjava potencijalne rizike, kao i simptome, koje ovaj virus donosi, koji se ispoljavaju kod pacijenata.
- Simptomi hantavirusa su veoma nespecifični. Postoje dva oblika, a obično počinju visokom temperaturom i bolovima u mišićima, povraćanjem, otežanim disanjem. Kod nas u zemlji najčešći oblik je onaj koji pogađa bubrege, tzv. mišija groznica, sa bubrežnim sindromom. Kod oblika koji pogađa bubrege (HGBS), smrtnost je manja, između jedan do 15 odsto. S druge strane, kod plućnog oblika (HPS), koji je rasprostranjen u Americi, smrtnost je 40 odsto, kada stradaju pluća - objašnjava prof. dr Darko Nožić.
Prof. dr. Nožić dodaje da se virus teško prenosi s glodara na ljude.
- Nema realne opasnosti da se virus proširi u Srbiji. Tokom rada na klinici, dešavalo se da na dve godine imamo pojedinačan slučaj bolesti. Najčešće ti slučajevi se tiču starih vikendica, gde ima glodara, te ljudi koji čiste taj prostor udahnu izlučevine glodara, izmet i urin, pa tako unesu virus. Dakle, javlja se i u Srbiji, ali s obzirom na to da se ovaj oblik jako teško prenosi sa životinje na čoveka, nema opasnosti od epidemijskog javljanja - zaključuje prof. dr Darko Nožić, a ceo tekst možete pročitazi OVDE.
Komentari (0)