Buđenje s glavoboljom česta je pojava koja može imati niz različitih uzroka. Presudne su životne navike, ali i različiti poremećaji u spavanju. Ne izostaju ni migrene, a često su za njih odgovorna i razna zdravstvena stanja, kao i autoimune bolesti. Kod osoba koje već imaju migrene, jutarnje glavobolje mogu biti deo uobičajenog obrasca, međutim ako se javljaju prvi put ili bez jasnog razloga, važno je razmotriti moguće okidače.
Apneja u snu
Jedan od najčešćih, ali često neprepoznatih uzroka jutarnjih glavobolja je apneja u snu. Reč je o poremećaju koji dovodi do kratkotrajnih prekida disanja u snu, što dovodi do smanjene koncentracije kiseonika u organizmu i isprekidanog sna.
Osobe s apnejom često ne znaju imati problem, dok simptomi varijaru - od glasnog hrkanja i epizode prestanka disanja, preko buđenja uz osećaj gušenja do izrazite dnevne pospanosti. Zbog lošijeg kvaliteta sna i noćnih padova kiseonika, jutarnje glavobolje su česte.
shutterstock.com/PeopleImages
Kod blažih oblika apneje pomažu i promene životnih navika poput spavanja na boku, regulacije telesne težine, izbegavanja alkohola i sedativa i najvažnije - prestanka pušenja. U težim slučajevima koristi se CPAP uređaj koji osigurava neprekinuti protok vazduha tokom sna. Apneja se često povezuje i s povišenim krvnim pritiskom i bolestima srca i zahteva ozbiljan medicinski nadzor.
Dehidratacija
Dehidratacija je vrlo čest uzrok jutarnjih glavobolja. Ako osoba tokom dana ne unosi dovoljno tekučnosti ili ode na spavanje blago dehidrirana, organizam tokom noći dodatno gubi tečnost, što se ujutro može manifestovsati kao glavobolja.
Uz glavobolju, česti su i simptomi poput žeđi, suvih usta, tamnijeg urina i osećaja slabosti ili vrtoglavice. Prevencija je jednostavna i postiže se redovnim unosom vode tokom dana, a hidratacija odmah nakon buđenja smanjuje simptome bola.
Možda vas zanima…
Migrena i druge vrste glavobolja
Stručna literatura pokazuje da je rano jutro jedno od najčešćih razdoblja za pojavu migrenoznih napada. Migrena se najčešće maniifestuje kao umerena do jaka pulsirajuća bol, često praćena mučninom, povraćanjem ili osetljivošću na svetlo i zvuk. Osim migrene, postoje i druge vrste glavobolja poput klaster glavobolja koje mogu buditi osobu iz sna.
Iako migrena nema trajni lek, simptomi se mogu ublažiti lekovima, koje prepisuju doktori, radi sprečavanja početnog napada bola. Veliku ulogu ima i higijena spavanja, odnosno redovno vreme odlaska na spavanje, izbegavanje ekrana pre spavanja i stabilan ritam sna mogu smanjiti učestalost napada. Okidači migrene su brojni, a često im se ne može utvrditi jasan uzrok.
Bruksizam (škripanje zubima)
Bruksizam je poremećaj kod kojeg osoba nesvesno stiska ili škripi zubima, najčešće tekom spavanja. Iako ga mnogi ne primete, posledice mogu biti izražene, a jutarnja glavobolja jedan je od čestih simptoma. Uz bol u glavi, prisutni su i napetost u vilici, bolovi u mišićima lica, osetljivost zuba, pa čak i oštećenja gleđi ili zubnih struktura.
Lečenje najčešće uključuje nošenje zaštitne proteze tokom noći, ali i rad na smanjenju stresa i anksioznosti. U određenim slučajevima koriste se lekovi poput mišićnih relaksansa ili antidepresiva, dok se terapija prilagođava ako je bruksizam povezan s neurološkim stanjima, prenosi "Ordinacija.hr".
Alkohol i lekovi kao izazivači glavobolje
Konzumacija alkohola čest je uzrok jutarnjih glavobolja zbog mamurluka, koji nastaje kao posledica dehidratacije, poremećaja elektrolita i delovanja alkohola na organizam. Uz glavobolju, često se javljaju mučnina, umor, žeđ i osetljivost na svetlo.
shutterstock.com/Josep Suria
Sličan mehanizam može nastati i kod prekomerne upotrebne lekova protiv bolova. Dugotrajno i učestalo uzimanje analgetika, poput ibuprofena, može dovesti do tzv. "rebound" glavobolje. U ovim slučajevima, obavezna je konsultacija sa izabranim lekarom.
Mentalno zdravlje
Depresija i anksioznost mogu značajno utjecati na kvalitet sna i opšte telesno stanje, što se često odražava i kroz jutarnje glavobolje. Takođe, depresija se može manifestovati kroz dugotrajan osećaj tuge, umor, promene apetita i sna te smanjenu energiju, dok anksioznost često uključuje unutrašnju napetost, ubrzane misli, nemir i fizičke simptome poput ubrzanog rada srce i napetosti mišića.
Ređi, ali ozbiljni uzroci
U ređim slučajevima jutarnje glavobolje mogu ukazivati na ozbiljnija stanja poput tumora mozga, povreda glave i povišenog krvnog pritiska, moždanog udara ili cerebralne venske tromboze. Takva stanja obično su praćena i drugim neurološkim simptomima.
Kada posetiti lekara?
Ako se jutarnje glavobolje ponavljaju ili pogoršavaju, preporučuje se lekarski pregled. Posebno je važno reagovati kod osoba starijih od 50 godina ili onih s postojećim hroničnim bolestima. Hitna medicinska pomoć potrebna je u slučaju iznenadne, vrlo jake glavobolje ili ako je praćena simptomima poput ukočenog vrata, povišene temperature, povraćanja, smetnji vida, slabosti, utrnulosti, poremećaja svesti ili otežanog disanja.
Komentari (0)