Znate da je fizička aktivnost dobra za vas - ali kada su anksioznost ili depresija izazovi sa kojima se borite, i najmanji pokret može da deluje kao prevelik napor. Nedostatak energije, motivacije i volje često stoji na putu redovnom vežbanju.
Upravo tu joga može da bude nežniji, pristupačniji način da unesete kretanje u svakodnevicu i da se pritom osećate bolje, i fizički i mentalno.
Kako joga utiče na telo i um
Joga nije samo istezanje - ona kombinuje pokret, disanje i fokus, što zajedno može da ima umirujući efekat na organizam.
Redovna praksa može da pomogne da:
- smanjite nivo stresa
- usporite rad srca
- snizite krvni pritisak
freepik
Ipak, važno je da znate: joga nije zamena za terapiju ili lekove. Lekar može da vam preporuči da je uključite kao deo šireg plana lečenja, koji može da podrazumeva psihoterapiju i/ili medikamente. Nikada nemojte da prekidate terapiju bez konsultacije sa stručnjakom.
Šta kažu istraživanja
Istraživanja pokazuju da joga može da pomogne osobama koje imaju simptome depresije. Kada je reč o anksioznim poremećajima, rezultati su još uvek neujednačeni i potrebna su dodatna istraživanja.
Možda vas zanima…
Freepik/yanalya
U jednoj analizi više studija, osobe koje su praktikovale takozvanu "aktivnu jogu" (sa više kretanja) u trajanju od oko 60 minuta, jednom ili dva puta nedeljno, tokom dva i po meseca, prijavile su smanjenje simptoma depresije.
Joga uključuje ove vežbe:
- fizičke položaje (asane)
- tehnike disanja (pranajama)
- fokus i svesnost (majndfulnes i meditacija)
freepik
Stručnjaci i dalje istražuju na koji način joga utiče na mozak i da li određeni stilovi daju bolje rezultate od drugih.
Kako da počnete ako nemate kondiciju
Ako dugo niste bili fizički aktivni, lagani do umereni pokreti obično mogu bezbedno da se uvedu u rutinu.
Ipak, savetuje se dodatni oprez ako:
- imate više od 50 godina
- imate hronične zdravstvene probleme
- trudni ste
U tim slučajevima, najbolje je da se pre početka posavetujete sa lekarom.
Kako da izaberete pravu vrstu joge
Postoji mnogo stilova joge, pa je važno da pronađete onaj koji vam odgovara.
Među popularnijima su:
Ajengar joga - fokus na preciznim položajima
Bikram joga - izvodi se u zagrejanoj prostoriji
Hata joga - sporiji tempo, idealan za početnike
Pre nego što se prijavite, pročitajte opis časa ili pitajte instruktora da li možete da prisustvujete probnom terminu. Tako ćete lakše proceniti da li vam taj stil prija.
Ako više volite da vežbate kod kuće, onlajn časovi mogu da budu odličan početak.
Koliko često treba da vežbate
Ne postoji univerzalno pravilo, ali jedan čas nedeljno u trajanju od sat vremena može da bude dobar početak.
Ako vam je to previše, krenite sa kraćim sesijama ili samo nekoliko vežbi, pa postepeno povećavajte intenzitet.
Istraživanja sugerišu da češće vežbanje može dodatno da ublaži simptome - ali je važno da ne preterujete.
Slušajte svoje telo (i raspoloženje)
Joga može da bude izazovna, ali ne bi trebalo da izaziva bol.
Obratite pažnju kako se osećate tokom i nakon vežbanja. Ako posle časa osećate dodatni stres, tugu ili iscrpljenost, možda taj stil nije za vas.
Dobra vest je da postoji mnogo različitih pristupa - i velika je šansa da ćete pronaći onaj koji vam zaista prija.
Mala praksa, velika razlika
Iako nije čudotvorno rešenje, joga može da bude važan saveznik u borbi sa anksioznošću i depresijom.
Kada joj pristupite bez pritiska i u sopstvenom ritmu, može da vam pomogne da se ponovo povežete sa telom - i da napravite prvi korak ka boljem osećaju iznutra, piše webmd.com.
Komentari (0)