Ulazak u petu deceniju života mnogima donosi više samopouzdanja i veći osećaj sigurnosti u sopstvenoj koži. Posle četrdesete ljudi često jasnije znaju šta žele i ko su. Ipak, dok duh jača, telo počinje sve više da pokazuje prve znake starenja.
Fiziološke, hormonske i metaboličke promene postaju izraženije, a sa njima se javljaju i simptomi koji ponekad mogu biti rani pokazatelji ozbiljnijih zdravstvenih problema. Zato je važno slušati telo i ne zanemarivati promene.
Srce i krvni sudovi postaju osetljiviji
Bolesti srca vodeći su uzrok smrti kod žena, a rizik naročito raste posle menopauze. Gubitak estrogena, koji ima zaštitnu ulogu za srce, može dovesti do povišenog holesterola, visokog krvnog pritiska i nakupljanja kilograma.
Znaci upozorenja kod žena često nisu očigledni. Jedan od najčešćih, a često zanemarenih simptoma jeste neuobičajen umor. Istraživanja su pokazala da je veliki broj žena koje su doživele srčani udar nedeljama ranije osećao izraženu iscrpljenost koja nije prolazila ni nakon odmora.
DimaBerlin/Shutterstock
Doktorka Stejsi Rozen, izvršna direktorka Instituta za žensko zdravlje Kac, ističe da je najvažnije da osoba dobro poznaje svoje telo i svakodnevne mogućnosti, kako bi primetila kada nešto više nije uobičajeno.
Pored umora, upozoravajući znaci mogu biti i kratak dah pri svakodnevnim aktivnostima, vrtoglavica, oticanje nogu i članaka, kao i bol koji se širi ka vilici, vratu ili leđima. Važnu ulogu ima i porodična anamneza.
Problemi sa vidom postaju češći
Većina ljudi u ranim ili srednjim četrdesetim primećuje da teže vidi na blizinu, što je stanje poznato kao prezbiopija. To se najčešće primećuje kada osoba počne da udaljava novine ili jelovnik od očiju kako bi bolje videla.
Sa godinama raste i potreba za jačim svetlom pri čitanju, a može se javiti i veća osetljivost na blještanje, naročito noću. Česte su i suve, nadražene oči, posebno kod žena koje prolaze kroz hormonske promene.
Shutterstock/LightField Studios
Naočare za čitanje obično rešavaju problem, ali iznenadna pojava „mušica“, bljeskova pred očima, gubitak perifernog vida ili iskrivljena slika mogu ukazivati na ozbiljnija stanja i zahtevaju hitan pregled oftalmologa.
Bolovi u kostima i mišićima nisu uvek bezazleni
Uporni bolovi u zglobovima i mišićima često se pripisuju godinama, ali ne treba ih olako shvatati. Već u tridesetim i četrdesetim počinje postepeni gubitak mišićne mase i snage, dok gustina kostiju opada, što može voditi ka osteopeniji i osteoporozi.
Ukočenost i bol u kolenima, kukovima ili šakama mogu ukazivati na početak osteoartritisa. Iako mnogi zbog bolova izbegavaju kretanje, stručnjaci savetuju upravo suprotno.
fizkes/Shutterstock
Specijalista porodične medicine Kristofer M. Dik naglašava da je fizička aktivnost ključna jer održava kosti snažnim, mišiće funkcionalnim i pomaže da se duže očuva pokretljivost. Preporuka je najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno, uz vežbe snage.
Hormoni, metabolizam i raspoloženje se menjaju
Posle četrdesete metabolizam se prirodno usporava, a hormonske promene postaju sve izraženije. Nakupljanje visceralne masti, one koja se taloži oko stomaka i unutrašnjih organa, povećava rizik od metaboličkog sindroma, dijabetesa tipa 2 i bolesti srca.
Kod žena perimenopauza može doneti valunge, noćno znojenje i neredovne cikluse, dok muškarci mogu iskusiti pad energije, promene raspoloženja i slabiju seksualnu funkciju.
Shutterstock/SpeedKingz
Važno je obratiti pažnju i na mentalno zdravlje. Depresija nije normalan deo starenja, a istraživanja pokazuju da žene sa depresijom kasnije mogu imati veći rizik od kardiovaskularnih bolesti. Promene raspoloženja, učestali plač i gubitak interesa za stvari koje su ranije prijale znak su da treba razgovarati sa lekarom.
"Tihe ubice" se često otkrivaju kasno
Mnoge ozbiljne bolesti posle četrdesete razvijaju se bez jasnih simptoma sve dok ne uznapreduju. Visok krvni pritisak i povišen holesterol tipični su primeri „tihih ubica“ koji značajno povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara, a mogu se otkriti samo redovnim kontrolama.
Slično važi i za neke vrste raka, zbog čega se preventivni pregledi za rak debelog creva preporučuju već od 45. godine.
Shutterstock/simona pilolla 2
Ni migrene ne treba potcenjivati. One nisu samo jaka glavobolja, istraživanja pokazuju da mogu povećati rizik od moždanog udara, a njihovi simptomi, poput promena vida i vrtoglavice, ponekad mogu ličiti na neurološke poremećaje. Zato svaku novu i iznenadnu promenu treba ozbiljno shvatiti i potražiti lekarsku pomoć, piše 24sata.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)