U današnje vreme mnogi veći deo dana provode sedeći - na poslu, u automobilu, za računarom ili pred televizorom. Na prvi pogled ovo deluje bezopasno, ali dugotrajno sedenje može ozbiljno da naruši zdravlje.
Problem nije samo u manjku kretanja i mogućem nakupljanju kilograma - telo postepeno slabi, a rizik od raznih bolesti raste.
Stručnjaci upozoravaju da sedenje koje traje satima može da utiče i na telo i na psihu, pa je važno razumeti šta se dešava kada predugo ostajemo prikovani za stolicu.
Slabi noge i zadnjicu
Bilo da sedimo za stolom na poslu ili kod kuće, u automobilu, bioskopu, pozorištu ili kafiću, svodi se na isto - nepomičnost.
2shrimpS/Shutterstock
Kada većinu dana provodimo sedeći, mišići nogu i zadnjice rade znatno manje nego što bi trebalo. Vremenom to vodi do njihove slabosti i atrofije, što smanjuje stabilnost tela i povećava rizik od povreda.
Lakše dolazi do gojenja
Kretanje pomaže telu da pravilno obrađuje masnoće i šećere. Ako previše sedimo, proces metabolizma usporava, a višak energije lakše se pretvara u masne naslage, posebno oko stomaka - što je najopasnije za zdravlje.
Možda vas zanima…
Kukovi se skraćuju, leđa pate
Dugotrajno sedenje negativno utiče na kukove jer se pregibači mišića postepeno skraćuju i zatežu. Loše držanje dodatno opterećuje kičmu i može da izazve bol u donjem delu leđa. Ako se ovo ponavlja svakog dana, nelagodnost lako prerasta u hroničnu.
Veći rizik od anksioznosti i depresije
Sedenje ne pogađa samo telo, već i mentalno zdravlje. Ljudi koji se manje kreću češće osećaju simptome anksioznosti i depresije.
Jasen Wright/Shutterstock
To se dešava jer izostaje pozitivan efekat fizičke aktivnosti na raspoloženje. Redovno kretanje pruža snažnu zaštitu.
Povećan rizik od određenih vrsta raka
Studije pokazuju da dugo sedenje može da poveća rizik od raka pluća, debelog creva i materice. Naučnici još nisu otkrili sve mehanizme, ali upozorenja stručnjaka postaju sve ozbiljnija.
Srce trpi više nego što mislite
Osobe koje provode mnogo vremena sedeći imaju znatno veći rizik od srčanog i moždanog udara. Srce voli kretanje - ne sate provedene u nepomičnom sedenju.
Veći rizik od dijabetesa
Sedenje može da poveća rizik od dijabetesa tipa 2. Čak i nekoliko dana smanjene aktivnosti može da poveća insulinsku rezistenciju, stanje koje često prethodi dijabetesu. Telu brzo smeta manjak kretanja.
Pojava proširenih vena
Dugo sedenje usporava cirkulaciju, posebno u nogama. To može da dovede do proširenih vena ili sitnih paučinastih vena - kapilara.
Jasen Wright/Shutterstock
Iako nisu opasne, mogu da budu estetski neprijatne i ponekad ukazuju na ozbiljnije probleme s cirkulacijom.
Opasnost od duboke venske tromboze
Jedna od ozbiljnijih posledica dugog sedenja je stvaranje krvnog ugruška u nozi (duboka venska tromboza). Ako se ugrušak odvoji i stigne do pluća, može da izazove plućnu emboliju - stanje opasno po život. Rizik raste tokom dugih putovanja kada osoba satima sedi gotovo nepomično.
Ramena i vrat postaju ukočeni
Dugotrajno sedenje, posebno uz računar, često izaziva napetost u ramenima i vratu. Pogrbljen položaj i konstantno gledanje u ekran dodatno pogoršavaju ukočenost, bolove i osećaj težine u gornjem delu tela, piše večernji.hr.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)