Dok prolazimo kroz dvorišta, livade i zapuštene staze, često ne obraćamo pažnju na jednu skromnu biljku koju mnogi smatraju običnim korovom. Zato je često čupamo i bacamo, a zapravo ispod naših nogu raste jedna od najpoznatijih biljaka narodne tradicije - veronika, u narodu poznata kao čestoslavica, razgon ili "trava za svaku boljku".
Nekada su je ljudi mnogo više koristili nego danas, verujući da pomaže telu da se očisti, ojača i povrati energiju, posebno nakon zime i teže ishrane. U tradicionalnoj upotrebi čestoslavica je imala posebno mesto. Smatralo se da "olakšava" organizam i vraća vitalnost.
Narod joj je pripisivao dejstva kao što su:
- olakšavanje varenja i osećaj lakoće u stomaku
- pomaže kod iskašljavanja i "čišćenja" disajnih puteva
- smanjuje umor i "težinu" u telu
shutterstock.com/Olberfoto
Najpoznatiji način upotrebe je sveža salata od mladih listova.
Jednostavna salata od samonikle biljke
- Sastojci: šaka mladih listova, ulje, limun ili jabukovo sirće, beli luk i so.
- Priprema: listovi se operu, naseckaju i pomešaju sa sastojcima.
U narodnoj praksi jela se ujutru, kratko vreme, kao deo prolećnog "čišćenja" organizma.
Gde raste i na šta treba paziti
Čestoslavica raste gotovo svuda - u dvorištima, livadama i pored puteva, pa se često smatra korovom. Ipak, važno je brati je na čistim mestima, daleko od saobraćaja i zagađenja.
Možda vas zanima…
Narodna tradicija i oprez
Iako se u narodnoj medicini opisuje kao biljka koja pomaže kod različitih tegoba, stručnjaci podsećaju da samoniklo bilje ne može zameniti medicinsku terapiju. U slučaju zdravstvenih problema ili korišćenja lekova, neophodan je savet lekara. Ipak, čestoslavica ostaje deo bogate narodne tradicije - skromna biljka koja raste svuda oko nas, a koju su naši stari cenili kao simbol prirodne snage i zdravlja.
Komentari (0)