Stidljivo dete ne odlikuje nužno nesigurnost, tvrdoglavost ili nedovoljno dobro vaspitanje. Neka deca jednostavno snažnije reaguju na nove ljude i nepoznate situacije, a način na koji im roditelji pristupaju može mnogo da utiče na to kako će se kasnije snalaziti u društvu.
Američki psiholog Džerom Kejgan sa Harvarda godinama je proučavao dečji temperament i došao do važnih zaključaka o poreklu stidljivosti. Njegova istraživanja pokazala su da na ponašanje utiču i biološke predispozicije i iskustva, ali i da se temperament tokom života može menjati.
Zašto su neka deca odmalena povučenija
Krajem sedamdesetih godina prošlog veka Kejgan je započeo istraživanja u kojima je pratio reakcije beba na nove i nepoznate nadražaje. Neke su reagovale intenzivnim plačem i nemirnim pokretima, dok su druge ostajale uglavnom mirne.
shutterstock_Maria Sbytova
Istraživači su ove reakcije povezali sa različitim temperamentima, koje su opisali kao visokoreaktivne i niskoreaktivne. Dalje praćenje pokazalo je da izražena osetljivost u ranom uzrastu može da bude povezana sa kasnijom stidljivošću, ali ne određuje unapred kakva će osoba postati.
Kejganov rad doprineo je razumevanju uloge biologije u razvoju temperamenta. Ipak, na to kako se dete ponaša utiču i okruženje, iskustva i način na koji uči da se nosi sa neprijatnim situacijama.
Najveća greška koju roditelji mogu da naprave
Kada dete izbegava društvo ili se povlači pred nepoznatim ljudima, roditelji ponekad pokušavaju da ga nateraju da se odmah uključi. Međutim, preveliki pritisak može da pojača nelagodu, umesto da mu pomogne da stekne sigurnost.
Možda vas zanima…
Kejgan je upozoravao da stidljivu decu ne treba prisiljavati da budu društvena pre nego što su spremna. Mnogo je korisnije postepeno ih upoznavati sa novim situacijama i pružiti im priliku da se prilagode sopstvenim tempom. Postoje stvari koje deca nikada ne zaboravljaju, zato treba da obratite pažnju na svoj odnos sa njima.
Shutterstock/Andrii Spy_k
Roditelji, na primer, mogu pre početka školske godine da odvedu dete da upozna nastavnika i vidi učionicu. Tako nepoznato okruženje postaje manje zastrašujuće, a dete dobija osećaj da zna šta može da očekuje.
Stidljivost ne mora da traje celog života
Dugoročna istraživanja pokazala su da neka deca koja su u ranom uzrastu bila izrazito stidljiva kasnije postaju mnogo sigurnija u društvu. Vremenom mogu da razviju veštine koje im pomažu da se lakše nose sa strahom i nelagodom, čak i ako su i dalje osetljivija na nove situacije.
Stidljivost sama po sebi nije mana niti poremećaj koji treba po svaku cenu ukloniti. Opreznost, promišljenost i sposobnost pažljivog slušanja mogu da budu prednosti, dok izražena povučenost koja ometa svakodnevni život ponekad zahteva dodatnu podršku. Ako mislite da su vaša deca previše osetljiva, dobro će vam doći 5 saveta.
Najvažnije je da roditelji ne etiketiraju dete kao problematično i ne porede ga stalno sa otvorenijim vršnjacima. Umesto da ga guraju preko granica koje još ne može da podnese, mogu da mu pomognu da ih postepeno pomera. Cilj nije da stidljivo dete postane neko drugi, već da nauči da se oseća sigurnije u svetu oko sebe, piše Nova.
Povezane vesti
Budi deo Srecne.rs zajednice.
Google News
Komentari (0)