U savremenom društvu svakodnevno tuširanje gotovo je postalo nepisano pravilo i sinonim za urednost. Ipak, sve veći broj dermatologa upozorava da ova navika možda nije toliko neophodna koliko mislimo i da preterana higijena može imati suprotan efekat od željenog.
Naša koža nije bespomoćna površina koju treba stalno "ribati", već složen i živ organ sa sopstvenim sistemom zaštite i obnove. Kada je svakodnevno izlažemo sapunima i vrućoj vodi, uklanjamo njen prirodni zaštitni sloj i remetimo ravnotežu koju sama održava. Umesto da joj pomažemo, preteranim pranjem slabimo njenu sposobnost da se štiti i regeneriše.
Koža reguliše telesnu temperaturu, štiti organizam od bakterija i spoljašnjih uticaja i održava ravnotežu vlage i masnoće. Spoljašnji sloj nije samo tanak omotač, već pažljivo izgrađena barijera. Ćelije povezane lipidima stvaraju štit koji zadržava vlagu i sprečava prodor bakterija, alergena i iritansa. Agresivno pranje deluje kao rastvarač tog finog sistema. Posledice su suvoća, osećaj zatezanja, svrab i pojačana osetljivost, jasni znaci da je zaštitni sloj narušen.
Shutterstock/ivan_kislitsin
Posebno važnu ulogu ima mikrobiom, čitav ekosistem korisnih bakterija na površini kože. Ovi mikroorganizmi pomažu u borbi protiv štetnih mikroba i održavaju zdravu pH vrednost. Kada ih prečestim i agresivnim pranjem uklanjamo, koža postaje ranjivija, sklonija iritacijama i upalama.
Dermatolozi navode da je za prosečnu odraslu osobu dva do tri puta nedeljno u većini slučajeva sasvim dovoljno. Naravno, učestalost zavisi od fizičke aktivnosti, znojenja i vremenskih uslova, ali svakodnevna upotreba sapuna najčešće je navika, a ne biološka potreba.
Stručnjaci savetuju i takozvano pravilo "ključnih zona" - fokusiranje na pazuhe, prepone i stopala, gde se znoj i mirisi najviše zadržavaju. Ostatak tela često je dovoljno osvežiti mlakom vodom, bez sapuna.
Možda vas zanima…
Savremeni pristup nezi kože zato naglašava ravnotežu umesto potpune sterilnosti. Manje sapuna, manje vruće vode i više osluškivanja potreba sopstvene kože mogu biti jednostavan, ali važan korak ka njenom dugoročnom zdravlju. U ovom slučaju, manje zaista može značiti više, a o tome piše i Gardijan (The Guardian).
Komentari (0)