U mnogim situacijama žene znaju šta žele. Znaju da zaslužuju bolju platu, jasniju podelu obaveza, više poštovanja ili jednostavno - više prostora za sebe. Međutim, između želje i izgovorene rečenice često stoji strah. Strah od konflikta. Strah da će biti pogrešno shvaćene. Strah da će narušiti odnos.
Zbog toga komunikacija postaje mesto unutrašnje borbe. Umesto da bude alat za razumevanje i dogovor, ona postaje izvor napetosti i samopropitivanja.
Asertivnost i pregovaranje nisu luksuzne veštine rezervisane za poslovne lidere. One su deo svakodnevnog života - u kancelariji, kod kuće, u prijateljstvima. I mogu se naučiti.
Besplatna radionica u Beogradu
Sve ove teme biće obrađene na besplatnoj interaktivnoj radionici "Asertivnost i pregovori iz ženskog principa", koja će se održati 24. februara u 18 časova u saradnji Impact Hubu (Makedonska 21, Beograd).
Radionica je deo projekta osnaživanja žena kroz komunikaciju i namenjena je svima koje žele da unaprede način na koji pregovaraju i postavljaju granice - u poslovnom i privatnom životu.
Program uključuje praktičan rad, primere iz svakodnevnih situacija, kao i prostor za pitanja i umrežavanje učesnica.
Možda vas zanima…
Ulaz je besplatan, uz obaveznu prijavu zbog ograničenog broja mesta na Instagram profilu - @tanja.komunikacija.
Veština dijaloga: kako da kažete šta vam je važno
Dijalog nije monolog ili razgovor bez poente. On podrazumeva ravnotežu - između izgovorenog i saslušanog, između sopstvenih potreba i tuđih očekivanja.
Mnoge žene su odrastale uz poruku da treba da budu prilagodljive, strpljive i fine. Te osobine same po sebi nisu problem. Problem nastaje kada prilagodljivost preraste u stalno odricanje od sopstvenog stava.
Veština dijaloga znači da umemo da:
- izgovorimo šta mislimo bez napada
- postavimo granicu bez drame
- zadržimo mir čak i kada je razgovor neprijatan
To je sposobnost da kažemo:
- Ovo mi je važno.
- Sa tim se ne slažem.
- Ovo ne mogu da prihvatim.
Ustupljena fotografija
Bez potrebe da objašnjavamo u deset rečenica. Bez ironije. Bez pasivne agresije.
Dijalog postaje kvalitetan tek kada se u njemu pojavljuju obe strane - i vi i sagovornik. Ako se stalno povlačimo ili se stalno branimo, ravnoteža se narušava.
Asertivna komunikacija vraća tu ravnotežu.
Zašto je važno pregovaranje
Pregovaranje se često vezuje za poslovne sastanke i razgovore o plati, ali istina je da pregovaramo svakog dana - i to mnogo češće u privatnom nego u profesionalnom životu.
Pregovor je i kada se sa partnerom dogovaramo ko će da pokupi dete iz škole.
Pregovor je i kada odlučujemo ko ostaje kod kuće kada je dete bolesno.
Pregovor je i kada raspoređujemo kućne obaveze ili planiramo porodični budžet.
U tim situacijama često se ne doživljavamo kao "pregovaračice", već kao osobe koje treba da budu razumevajuće i fleksibilne. Pa tako, umesto da pitamo:
- Kako ćemo ovo podeliti?
često kažemo:
- U redu, ja ću.
Shutterstock/Dragana Gordic
Vremenom, takva dinamika postaje nepisano pravilo. Jedna strana preuzima više, druga se navikava da manje učestvuje, a nezadovoljstvo raste tiho - bez otvorenog razgovora.
Pregovaranje u partnerskim odnosima ne znači borbu za moć. Ono znači ravnopravno učešće u donošenju odluka.
Na primer:
- Ove nedelje imam važan rok. Možeš li ti da preuzmeš školu i trening?
- Važno mi je da obaveze podelimo ravnomernije. Hajde da napravimo raspored koji je fer za oboje.
- Ne mogu da budem jedina koja menja planove. Treba mi tvoja podrška.
Kada pregovaramo, mi ne stvaramo konflikt - mi uvodimo jasnoću.
A jasnoća je temelj ravnopravnih odnosa.
Pregovaranje vraća balans u svakodnevne situacije koje često uzimamo zdravo za gotovo. Ono nije znak sebičnosti, već znak odgovornosti prema sopstvenom vremenu, energiji i granicama.
Aktivno slušanje: temelj svakog dogovora
Komunikacija nije samo govor. Jedan od najvažnijih delova pregovaranja jeste sposobnost da zaista čujemo drugu stranu.
Aktivno slušanje podrazumeva da:
- ne prekidamo sagovornika da bismo odmah reagovale
- pokušamo da razumemo šta stoji iza zahteva
- proverimo da li smo dobro razumele poruku
Jednostavna rečenica poput:
- Ako sam te dobro razumela, tebi je važno da…može promeniti ton celog razgovora.
Kada se ljudi osećaju saslušano, smanjuje se potreba za odbranom i pojačavanjem tona. Otvara se prostor za rešenje.
Aktivno slušanje ne znači odustajanje od svog stava. Ono znači da razgovor vodimo sa ciljem dogovora, a ne pobede.
Upravo kombinacija asertivnog izražavanja i aktivnog slušanja čini komunikaciju stabilnom i efikasnom.
Ali pre svakog spoljnog pregovora, postoji onaj unutrašnji.
Onaj koji se odvija u tišini, nekoliko minuta pre nego što izgovorimo rečenicu.
- Da li preterujem?
- Možda nije pravi trenutak.
- Možda je lakše da prećutim.
Unutrašnje borbe često su glasnije od samog razgovora. To nije slabost, već rezultat godina navikavanja da budemo razumne, fleksibilne i "dobre". Naučene smo da prvo proverimo da li je drugima u redu, pre nego što proverimo da li je nama u redu.
Ustupljena fotografija
Zato pregovaranje nije samo veština komunikacije. To je i susret sa sopstvenim strahovima - od odbijanja, od nerazumevanja, od konflikta.
Tu se pojavljuje ono što se naziva tiha moć.
Tiha moć nije galama, nije dominacija i nije potreba da budemo glasnije od drugih. Ona se ogleda u mirnoj odlučnosti. U sposobnosti da kažemo "ne" bez drame. Da ostanemo smirene kada druga strana podigne ton.
Da ne odustanemo od sebe čak i kada je neprijatno.
Tiha moć znači da znamo ko smo i šta nam je važno - i da to možemo da izgovorimo bez potrebe da se branimo.
Upravo ta kombinacija unutrašnje stabilnosti i jasne komunikacije čini pregovaranje snažnim. Ne zato što nekoga nadjačavamo, već zato što prestajemo da potiskujemo sebe.
Komentari (0)