Koliko ste puta pomislili da nikada nećete ponoviti rečenice koje ste slušali tokom odrastanja, a onda sebe uhvatili kako ih izgovarate gotovo istim tonom? Možda ste primetili da podižete obrvu na isti način, da koristite identične izraze ili reagujete instinktivno, baš onako kako je reagovala vaša majka. Taj trenutak prepoznavanja ume da bude iznenađujući, ali zapravo nije nimalo neobičan.
Psiholozi već dugo ukazuju na to da su obrasci ponašanja koje usvajamo u detinjstvu duboko ukorenjeni. Od najranijih dana posmatramo kako roditelji rešavaju konflikte, kako raspoređuju obaveze, kako pokazuju brigu i kako se nose s pritiskom. Iako tokom tinejdžerskih godina često težimo da budemo drugačiji, da se distanciramo i izgradimo sopstveni identitet, ti modeli ostaju negde u pozadini, spremni da se aktiviraju kada se nađemo u sličnim životnim okolnostima.
Jedno istraživanje koje je sprovela platforma thortful.com pokazalo je da mnogi ljudi oko 36. godine primećuju izraženiju sličnost sa svojim majkama. To je period kada se životne okolnosti kod mnogih menjaju. Ambicije i lične želje i dalje postoje, ali sve više prostora zauzimaju odgovornost, organizacija svakodnevice i briga o porodici. U takvom okruženju prirodno posežemo za poznatim obrascima ponašanja, jer su nam oni najbliži i najdostupniji, piše Žena.
Shutterstock/Golden Brown
Posebno se ta sličnost uočava kada se suočimo sa izazovima koje su i naše majke prolazile. Podizanje dece, usklađivanje poslovnih obaveza sa privatnim životom, vođenje domaćinstva i briga o svima često nas dovode u situacije u kojima reagujemo gotovo automatski. U tim trenucima shvatamo da koristimo iste rečenice, isti ton upozorenja ili istu vrstu brige koju smo nekada doživljavali iz njihove perspektive.
Foto: Pexels
Da li to znači da gubimo sopstvenu individualnost? Ne mora da znači. Sličnost sa majkom ne podrazumeva odricanje od sebe, već može biti znak da smo usvojili određene vrednosti i strategije koje su se pokazale funkcionalnim. Ono što nam je nekada delovalo kao preterana opreznost ili strogoća, s vremenom dobija drugačije značenje. Iskustvo menja ugao gledanja.
Možda vas zanima…
Naravno, odrastanje donosi i mogućnost izbora. Kada postanemo svesni obrazaca koje ponavljamo, možemo odlučiti koje želimo da zadržimo, a koje da prilagodimo sopstvenim uverenjima. Upravo ta svest predstavlja razliku između nesvesnog ponavljanja i zrelog prihvatanja ili menjanja ponašanja.
Trenutak spoznaje obično dolazi tiho. Dok opominjete dete da ponese jaknu jer je napolju hladno, dok premeštate stvari po kuhinji da bi sve bilo "na svom mestu", ili dok unapred razmišljate o mogućim problemima i pokušavate da ih sprečite. U tom malom, svakodnevnom trenutku, iznenada prepoznate poznatu intonaciju i način razmišljanja.
Tada postaje jasno da godine donose ne samo iskustvo, već i dublje razumevanje. Ono što smo nekada doživljavali kao strogo ili nepotrebno, sada sagledavamo kroz prizmu odgovornosti i brige. Možda ne postajemo iste kao naše majke, ali sigurno počinjemo bolje da razumemo zašto su bile takve kakve jesu.
Komentari (0)