Iako određene osobine mogu imati i najmlađa deca, srednja deca ili jedinici, one se najčešće povezuju sa takozvanim sindromom najstarije ćerke. Istraživanja pokazuju da se prvorođene ćerke često emocionalno razvijaju brže od svoje braće i sestara, delom zbog stresa kojem su majke bile izložene tokom trudnoće. To objašnjava zašto se mnoge najstarije ćerke od malih nogu osećaju odgovornim, zrelim i samostalnim.
Najstarije ćerke često preuzimaju obaveze koje nisu primerene njihovom uzrastu - brinu o mlađoj braći i sestrama, organizuju porodična okupljanja i retko traže pomoć. Iako spolja deluju snažno i sposobno, unutrašnji pritisak može biti iscrpljujući. Stručnjaci upozoravaju da jedan ključni obrazac ponašanja često stoji na putu njihovoj sreći: prevelika odgovornost.
Prema Natali Mur, licenciranoj bračnoj i porodičnoj terapeutkinji iz Kalifornije, najstarije ćerke osećaju snažnu odgovornost prema svojoj porodici. To uključuje brigu o mlađoj braći i sestrama, ali i emocionalnu podršku roditeljima. Često su one te koje "nose" mentalni teret porodice - brinu o važnim datumima, međuljudskim odnosima i svemu što "mora funkcionisati".
Ovaj obrazac ponašanja neretko se prenosi i na druge sfere života. Najstarije ćerke osećaju potrebu da sve drže pod kontrolom - u porodici, partnerskim odnosima i na poslu. Zbog stalne brige o drugima, teško im je opustiti se i jednostavno uživati. Za mnoge, osećaj odgovornosti prerasta u pravu roditeljsku ulogu. Danica Haris, somatska terapeutkinja iz Teksasa, objašnjava da prvorođene ćerke često preuzimaju deo roditeljskog tereta - ponekad direktno, a ponekad kroz neizrečena očekivanja unutar porodice. Ovo je posebno izraženo u porodicama sa više dece, gde najstarija ćerka postaje svojevrsna zamena za roditelja.
shutterstock.com/Studio Romantic
U tradicionalnim porodicama, gde su majke često preopterećene, a očevi manje uključeni u svakodnevnu brigu, najstarija ćerka preuzima ulogu organizatora i oslonca. Često oseća da ne sme da pogreši ili izazove zabrinutost roditelja. Poruka koju često čuje glasi:
- Ti si ona za koju ne moramo da brinemo.
Možda vas zanima…
Ovaj pritisak vodi ka perfekcionizmu i snažnoj samokritici. Najstarije ćerke žele da budu savršene, a svaka greška doživljava se kao lični neuspeh.
Društvena očekivanja dodatno pogoršavaju situaciju. Od devojčica i žena se često očekuje emocionalna zrelost i briga o drugima, pa prvorođene ćerke nose dvostruki teret - i kao najstarije u porodici i kao žene. Sve to može ozbiljno narušiti njihovu sreću. Kada se deci nameću odgovornosti koje nisu u stanju da podnesu, osećaju da stalno podbacuju. Taj osećaj često ostaje i u odraslom dobu, iako nisu svesne odakle potiče.
Vođe u društvu
Najstarije ćerke često postaju osobe na koje se svi oslanjaju - prijateljice koje uvek slušaju i pomažu. Ipak, retko imaju nekoga kome same mogu da se obrate. Preopterećenost odgovornošću može dovesti do iscrpljenosti, anksioznosti i depresije. Kada ne uspeju da ispune sva očekivanja, osećaju krivicu i neuspeh, što dodatno umanjuje osećaj zadovoljstva.
AI U.S.
Prvi korak ka promeni jeste osvešćivanje. Važno je prepoznati ulogu koju ste preuzele, shvatiti kako je nastala i proceniti koje njene strane danas više štete nego koriste. Neki aspekti mogu biti dragi, ali druge je nužno menjati.
Postavljanje granica
Postavljanje granica ključno je za dugoročnu dobrobit. To može značiti zadržavanje uloga koje volite, ali uz jasna pravila i ravnomerniju podelu odgovornosti. Terapeutski rad često uključuje i povezivanje sa unutrašnjim detetom. Mnoge najstarije ćerke propustile su bezbrižne trenutke jer su prerano morale da odrastu. Vraćanje tim malim željama i dopuštanje sebi uživanja može imati snažan isceljujući efekat.
Važno je razvijati i saosećanje prema sebi. To uključuje vođenje dnevnika, odustajanje od dela obaveza, dopuštanje odmora i prihvatanje grešaka bez samokažnjavanja. Takođe, važno je imati bar jednu osobu izvan porodice kojoj se možete obratiti kada vam je teško.
Komentari (0)