Neko menja partnere, ali se priča uporno završava na sličan način. Jedan je emotivno nedostupan, drugi nepredvidiv, treći stalno šalje pomešane signale, a osoba se na kraju ponovo pita kako je završila u gotovo istoj vezi. Iako sa strane deluje kao niz loših izbora, psihologija pokazuje da iza takvih ponavljanja često stoje obrasci koje čovek ne bira potpuno svesno.
Jedan od važnih faktora jeste stil vezivanja, odnosno način na koji smo navikli da doživljavamo bliskost, sigurnost i distancu u odnosima. Istraživanja pokazuju da se ti obrasci mogu prenositi iz jednog odnosa u sledeći i uticati na to ko nam deluje poznato, privlačno ili "prirodno".
Poznato nam ponekad deluje sigurnije od zdravog
Problem je što poznato i dobro nisu isto. Ako je neko navikao da bliskost prati neizvesnost, povlačenje ili stalna potreba da zasluži pažnju, miran i stabilan partner u početku mu čak može delovati manje uzbudljivo.
Shutterstock/NDAB Creativity
Jedno istraživanje o izboru partnera pokazalo je da su ljudi često bili privučeniji osobama sa sličnim obrascima vezivanja, dok je kod dela ispitanika način na koji su doživljavali roditeljsku brigu bio povezan i sa kasnijim partnerskim izborima.
To ne znači da ćemo nužno izabrati osobu koja podseća na roditelja niti da je detinjstvo jedino objašnjenje za ljubavne probleme. Ali iskustva iz ranih odnosa mogu da formiraju očekivanja o tome kako bliskost "treba" da izgleda.
Možda vas zanima…
Hemija ponekad samo aktivira stari obrazac
Ljudi često kažu da su odmah osetili neverovatnu hemiju. Međutim, snažna početna privlačnost nije uvek dokaz kompatibilnosti. Eksperimentalno istraživanje pokazalo je da su ljudi na potencijalne partnere koji su podsećali na njihove bivše partnere prenosili stare emocionalne obrasce jače nego na osobe koje nisu imale tu sličnost.
Shutterstock/KOTOIMAGES
Drugim rečima, novi čovek može da probudi stara očekivanja pre nego što ga zaista upoznamo. Zbog toga ono što doživljavamo kao "iskru" ponekad može biti i osećaj prepoznatljivosti.
Često se bira nada
Još jedan čest obrazac jeste zaljubljivanje u potencijal. Osoba vidi nekoliko lepih osobina, a ostatak veze gradi na pretpostavci da će partner postati pažljiviji, dostupniji ili pouzdaniji kada se odnos produbi.
PROČITAJTE JOŠ: Posle određene godine žena prestaje da traži odobravanje drugih
Tada se zanemaruju ponašanja koja su prisutna od početka - nedoslednost, povlačenje, nepoštovanje granica ili izbegavanje odgovornosti. Što je više emocija uloženo, postaje teže priznati sebi da se zapravo ponavlja isti scenario.
Obrazac može da se promeni
Najvažnije je da ponavljanje loših odnosa nije nepromenljiva sudbina. Prvi korak često nije pravljenje spiska osobina idealnog partnera, već iskreno posmatranje sopstvenih prethodnih veza. Koji tip ponašanja vas privlači? Šta ste na početku opravdavali? U kom trenutku ste znali da nešto nije dobro, ali ste ipak ostali? I šta vam zdrava, stabilna osoba možda ne pruža od onog uzbuđenja na koje ste navikli?
Kada čovek počne da prepoznaje razliku između onoga što mu je poznato i onoga što mu zaista prija, menja se i izbor partnera. Ponekad najveća promena u ljubavi ne počinje kada upoznamo drugačiju osobu, već kada prestanemo da tražimo isti osećaj u novom licu, piše Journal of Personality and Social Psychology.
Komentari (0)