Pasivno-agresivna osoba retko će direktno reći da je ljuta, povređena ili nezadovoljna. Neće nužno podići ton, napraviti scenu ili jasno izgovoriti šta joj smeta. Umesto toga, nezadovoljstvo pokazuje zaobilazno: kroz ćutanje, sarkazam, odlaganje, "zaboravljanje", hladne komentare ili ponašanje zbog kog se druga strana oseća krivom iako nije sigurna šta je tačno uradila.
Upravo zato je pasivna agresija toliko iscrpljujuća. Ona ne izgleda uvek kao otvoren sukob, ali ostavlja isti, nekad i gori osećaj. Posle razgovora s takvom osobom, često ostanete zbunjeni, napeti i s utiskom da se nešto krije ispod površine.
Govori da je sve u redu - ali se ponaša kao da nije
Jedan od najčešćih znakova pasivno-agresivnog ponašanja jeste raskorak između reči i dela. Osoba će reći: "Nije mi ništa", "Sve je okej", "Radi kako hoćeš", ali će njen ton, izraz lica ili postupci govoriti suprotno.
Shutterstock/F01 PHOTO
Može da se povuče, da odgovara kratko, da namerno bude hladna ili da vas kazni tišinom. Problem je u tome što vas ne poziva na razgovor, već vas tera da pogađate šta nije u redu. Tako se odgovornost za njen osećaj prebacuje na vas.
Koristi sarkazam kao oružje
Sarkazam sam po sebi ne mora biti problem. Mnogi ljudi ga koriste u šali. Ali kod pasivno-agresivne osobe on često ima oštricu. Komentar zvuči kao šala, ali vas pogodi tamo gde ste najosetljiviji.
PROČITAJTE JOŠ: Sanjate osobe koje više nisu sa vama? Psihologija ima objašnjenje zašto se to dešava
Možda vas zanima…
Rečenice poput: "Ma naravno, ti uvek sve znaš", "Baš si se pretrgla", "Divno, opet si se setila u poslednjem trenutku" često nisu bezazlene. One služe da osoba iskaže nezadovoljstvo, ali tako da kasnije može da se opravda rečenicom: "Samo sam se šalio/la."
Kaže da će nešto uraditi - pa namerno oteže
Pasivna agresija se često vidi i kroz odlaganje. Osoba pristane na nešto, ali onda kasni, zaboravlja, radi površno ili se pravi nevešta. Na papiru je rekla "da", ali se u ponašanju vidi otpor.
To se dešava u vezama, porodici, na poslu i među prijateljima. Umesto da kaže da ne želi, da joj nešto smeta ili da se ne slaže, pasivno-agresivna osoba sabotira dogovor iz senke. Na kraju vi ispadate zahtevni, a ona "samo nije stigla".
Kažnjava ćutanjem
Ćutanje može biti način da se neko smiri i ne kaže nešto u afektu. Ali kada se koristi da bi se druga osoba kaznila, to postaje problem. Pasivno-agresivna osoba ume da prestane da komunicira, ignoriše poruke, odgovara jednosložno ili se ponaša kao da ste nevidljivi.
Shutterstock/DexonDee
Takvo ponašanje je posebno teško jer ne postoji otvoren razgovor. Vi osećate napetost, ali ne dobijate priliku da razumete šta se dogodilo. Umesto rešavanja problema, nastaje igra iščekivanja, krivice i emocionalnog pritiska.
Daje komplimente koji zapravo bole
Još jedan znak su takozvani komplimenti koji u sebi nose uvredu. Na primer: "Lepo ti stoji ta haljina, baš hrabro za tvoje godine" ili "Nisam očekivao da ćeš ti to uspeti." Na prvi pogled zvuči kao pohvala, ali poruka ispod nje nije prijatna.
Pasivno-agresivne osobe često koriste ovakve komentare jer im omogućavaju da zadrže privid pristojnosti, dok istovremeno spuštaju drugu osobu.
Uvek je žrtva - nikad odgovorna strana
Kada pokušate da razgovarate o problemu, pasivno-agresivna osoba često okreće priču tako da ona postane povređena. Umesto da se bavi svojim ponašanjem, fokus prebacuje na to kako ste vi preosetljivi, naporni ili nepravedni.
Studio Romantic/Shutterstock
Rečenice poput: "Dobro, ja sam uvek kriv/a", "Nikad ti ništa ne valja", "Ne može čovek ništa da kaže" često služe da zaustave razgovor. Umesto rešenja, dobijate osećaj da morate da se izvinjavate zato što ste uopšte otvorili temu.
Kako se postaviti prema pasivno-agresivnoj osobi
Najgore što možete da uradite jeste da uđete u igru pogađanja. Ne morate da čitate tuđe misli niti da preuzimate odgovornost za emocije koje neko odbija da izgovori.
PROČITAJTE JOŠ: Zašto neki ljudi nikad ne uspeju da uštede: Psihologija siromaštva koja ljude drži u začaranom krugu
Najbolje je ostati miran i konkretan. Umesto optužbi, recite šta primećujete: "Kažeš da je sve u redu, ali vidim da se ponašaš drugačije. Ako želiš da razgovaramo, tu sam. Ako ne želiš, ne mogu da nagađam."
Važno je postaviti granicu. Ne morate da trpite uvrede upakovane u šalu, kažnjavanje ćutanjem ili stalno prebacivanje krivice. Zdrav odnos ne znači da se ljudi nikada ne ljute, već da umeju da govore otvoreno, bez manipulacije i skrivenih poruka.
Pasivno-agresivna osoba se prepoznaje po tome što retko direktno napada, ali često ostavlja trag napetosti. Ako se posle susreta s nekim stalno osećate zbunjeno, krivo, iscrpljeno ili kao da morate da hodate po jajima, obratite pažnju. Možda problem nije u tome šta je ta osoba rekla, već u onome što uporno ne želi da kaže, piše Mayoclinic.
Komentari (0)