Mnogi veruju da se muškarac zadržava pažnjom, lepotom, strašću ili time što mu žena stalno izlazi u susret. Ruski psiholog Mihail Labkovski, poznat po direktnom pristupu, tvrdi suprotno - muškarci ne ostaju uz žene koje im se podrede, već uz one koje ne izgube sebe u vezi.
Kada se govori o tome zašto muškarac ostaje u vezi ili braku, najčešće se ponavljaju isti saveti: budite nežnije, zavodljivije, strpljivije, više ga hvalite, manje prigovarajte. Ipak, psiholog Mihail Labkovski, koji godinama radi sa parovima, ima drugačiji pogled na tu temu.
Prema njegovom tumačenju, muškarci ne ostaju zato što im je neko savršeno skuvao ručak, oprostio sve greške ili se odrekao sopstvenog života zbog veze. Ostaju uz ženu koja ima unutrašnju stabilnost, zna šta hoće i ne pokušava da od partnera napravi ni spasitelja ni dete.
Žena koja ne pravi od njega jedini izvor sreće
Jedna od ključnih stvari, prema Labkovskom, jeste emocionalna samostalnost. To ne znači hladnoću, distancu ili stav da vam partner nije potreban. Naprotiv, radi se o tome da žena ima svoj život, svoje interese, svoje raspoloženje i osećaj vrednosti koji ne zavise isključivo od muškarca.
shutterstock/Rido
Kada partner postane jedini razlog za sreću, odnos vremenom počinje da se guši. Svaki njegov loš dan, svaka tišina, svaka promena raspoloženja tada se doživljava kao lična drama. Muškarac počinje da oseća da je odgovoran za emotivno stanje druge osobe, a to stvara pritisak koji mnogi ne umeju dugo da nose.
Žena koja ume da bude dobro i sama sa sobom ne ulazi u odnos iz očaja, već iz izbora. Upravo ta razlika, prema Labkovskom, menja dinamiku veze.
Možda vas zanima…
Jasno kaže šta želi
Druga stvar na kojoj ovaj psiholog insistira jeste direktna komunikacija. Mnogi odnosi se ne raspadaju zbog velikih izdaja, već zbog godina nagoveštaja, prećutkivanja, očekivanja i poruka koje druga strana treba sama da protumači.
Labkovski smatra da je za zdrav odnos važno da žena ne govori jedno, misli drugo, a očekuje treće. Umesto toga, trebalo bi jasno da kaže šta želi, šta joj smeta, šta joj prija i gde su joj granice.
shutterstock/Drazen Zigic
To ne znači grubost, već odrasli razgovor. Rečenice poput "ovo mi ne odgovara", "želim drugačije", "neću to" ili "potrebno mi je" često su korisnije od dugog ćutanja, pasivnog besa i čekanja da partner sam shvati šta nije u redu.
Ne pretvara partnera u projekat
Treća stvar koju Labkovski izdvaja jeste odnos prema muškarcu kao odrasloj osobi. Kada žena preuzme ulogu majke, menadžera, terapeuta ili kontrolora, partnerski odnos lako izgubi privlačnost.
To se dešava tiho: ona ga podseća na sve, proverava šta je jeo, bira mu stvari, ispravlja svaku grešku, organizuje mu život i onda se pita zašto se više ne oseća kao partnerka, već kao neko ko sve vuče sam. Sa druge strane, muškarac se ili navikne da bude pasivan ili počne da beži od osećaja da je stalno pod nadzorom.
shutterstock/PerfectWave
Poenta nije u tome da se partneru nikada ne pomogne, već da se ne preuzima odgovornost za njegov život. Odrasla ljubav ne liči na vaspitavanje, već na odnos dvoje ljudi koji umeju da stoje na svojim nogama.
Ljubav nije odricanje od sebe
Ovakav pogled na odnose razlikuje se od saveta koji ženama poručuju da moraju još više da daju, trpe i prilagođavaju se kako bi zadržale muškarca. Labkovski zapravo govori suprotno: što se žena više odriče sebe, to veza lakše postaje neuravnotežena. Muškarac, prema njegovom tumačenju, ne ostaje zbog savršene žrtve, već zbog žene koja zna ko je i bez njega.
One koja voli, ali ne moli. Koja brine, ali ne kontroliše. Koja je prisutna u vezi, ali ne nestaje u njoj. Na kraju, najzdraviji odnos nije onaj u kom jedna osoba stalno pokušava da zasluži ljubav. To je odnos u kom dvoje ljudi biraju jedno drugo, bez potrebe da jedno od njih izgubi sebe da bi drugo ostalo, prenosi Krstarica.
Komentari (0)