Razgovor je završen pre nekoliko sati, ali vi ga u glavi vodite ponovo. Razmišljate da li ste nešto pogrešno rekli, zašto je druga osoba zastala pre odgovora, šta je značio njen ton i da li je trebalo drugačije da reagujete. Psiholozi ovu pojavu nazivaju postevent processing, odnosno naknadnom analiziranje društvene situacije.
Američki psiholog dr Mark Travers objašnjava da ljudi koji često "premotavaju" razgovore uglavnom imaju veoma izraženu samoposmatračku crtu - skloni su tome da detaljno prate sopstveno ponašanje i procenjuju kako su ih drugi doživeli. Upravo ta pojačana svest o sebi može biti korisna kada pomaže čoveku da nešto nauči iz iskustva, ali problem nastaje kada se pretvori u beskrajno preispitivanje.
Primećuju detalje koje drugi brzo zaborave
Takvi ljudi često ne pamte samo šta je neko rekao. Registruju ton glasa, izraz lica, kratku neprijatnu tišinu, sopstvenu reakciju i trenutak u kojem im se učinilo da se raspoloženje sagovornika promenilo.
shutterstock_Tatyana Soares
Istraživanje psihologa sa Univerziteta Britanske Kolumbije pokazalo je da su samousmerena pažnja i naknadno razmišljanje o društvenom susretu povezani sa načinom na koji ljudi kasnije procenjuju i pamte taj događaj. Posebno kod osoba s većom socijalnom anksioznošću, pažnja se lakše vraća na ono što su doživele kao sopstvenu grešku ili neprijatan trenutak.
PROČITAJTE JOŠ: Žene sa najviše unutrašnjeg mira rade ovih 6 stvari
To ne znači da je svako ko analizira razgovore anksiozan. Ali pokazuje da iza te navike često stoji veoma razvijeno unutrašnje praćenje - osoba ne sluša samo sagovornika, već istovremeno prati i sebe.
Možda vas zanima…
Mozak pokušava da spreči sledeću grešku
Travers navodi da ponovno analiziranje razgovora ponekad funkcioniše kao pokušaj da povratimo osećaj kontrole. Mozak razlaže situaciju na detalje da bi zaključio šta se dogodilo i kako sledeći put da izbegne neprijatnost.
shutterstock_Elena Shishkina
Psiholog Daglas Menin sa Univerziteta Kolumbija upozorava, međutim, da ponavljajuće negativno razmišljanje lako stvara samo privid kontrole. Čovek ima osećaj da rešava problem, iako zapravo stalno kruži oko istih pitanja.
Najčešće analiziramo upravo odnose sa drugima
Zanimljivo je da istraživanja pokazuju da ljudi među najčešćim temama ruminacije navode upravo odnose, prethodne greške i razgovore sa drugim ljudima. U istraživanju na 207 odraslih, društvene i međuljudske situacije bile su najčešće navedeni okidač za ovakvo ponavljajuće razmišljanje.
PROČITAJTE JOŠ: Zašto neki ljudi stalno biraju iste, pogrešne, partnere
Drugim rečima, osoba koja satima razmišlja "šta je on zapravo mislio kada je to rekao?" možda nije samo neko ko previše komplikuje stvari. Moguće je da ima izraženu potrebu da razume odnose i sopstvenu ulogu u njima.
Problem počinje tek kada analiza više ne daje nikakav novi odgovor, već samo povećava nelagodu. Tada psiholozi savetuju da sebi postavimo jednostavno pitanje: Da li iz ovog razmišljanja nešto učim ili samo ponavljam isti razgovor? Prvo može biti korisna introspekcija. Drugo je znak da je vreme da razgovor konačno ostavimo tamo gde se i dogodio - u prošlosti.
Komentari (0)