Zaspali ste bez problema, a onda se usred noći odjednom probudite. Pogledate na sat - tri ili četiri ujutru - i tada počinje prevrtanje po krevetu, razmišljanje o obavezama i nerviranje zbog činjenice da san više ne dolazi. Ako vam se ovo često dešava, niste jedini, a iza noćnih buđenja može da stoji mnogo više od jedne neprospavane noći.
Profesor kineziologije dr Endi Galpin objašnjava da neki ljudi veoma brzo zaspe zato što su iscrpljeni, ali se njihov organizam zapravo nije dovoljno smirio. Telo je umorno, ali je nervni sistem i dalje u stanju pojačane aktivnosti, zbog čega san posle nekoliko sati može da postane isprekidan.
Umorni ste - ali telo nije spremno za odmor
Galpin ovu pojavu opisuje kao stanje u kojem je čovek istovremeno iscrpljen i "naelektrisan". Možete da zaspite gotovo čim legnete, a da se posle tri ili četiri sata probudite potpuno razbuđeni.
Schutterstock/KieferPix
Stres, napetost i svakodnevno preopterećenje mogu da doprinesu tome da organizam tokom noći ne dostigne potreban nivo opuštenosti. Noćna buđenja sama po sebi nisu neobična, ali problem nastaje kada nakon njih dugo ne možete ponovo da zaspite i kada se takav obrazac redovno ponavlja.
Problem može da bude i u spavaćoj sobi
Na kvalitet sna ne utiče samo ono što se događa u našoj glavi. Temperatura prostorije, vazduh, buka i uslovi u kojima spavamo takođe mogu da naprave veliku razliku.
Možda vas zanima…
Galpinov tim, između ostalog, obraća pažnju i na nivo ugljen-dioksida u prostoriji. Loše provetrena soba može da naruši kvalitet sna i doprinese osećaju umora sledećeg dana. Zato jednostavno provetravanje spavaće sobe pre odlaska u krevet može biti korisna navika.
Vikend može da vam poremeti ritam
Jedna od najvažnijih stvari za dobar san jeste redovnost. Ako radnim danima ležete u 22 časa i ustajete u šest, a vikendom ostajete budni do dva ujutru i spavate do deset, unutrašnjem satu organizma šaljete potpuno drugačiji signal.
Schutterstock/Prostock-studio
Zato se preporučuje da vreme odlaska na spavanje i ustajanja bude približno isto tokom cele nedelje. Velike promene ritma vikendom mogu da liče na svojevrsni mali "džet leg", posle kojeg je organizmu potrebno vreme da se ponovo prilagodi.
Krevet ne bi trebalo da bude mesto za telefon
Još jedna navika može da napravi razliku - krevet bi trebalo što više povezivati sa spavanjem, a ne sa skrolovanjem, gledanjem serija ili odgovaranjem na poruke.
shutterstock/Suwatchai Wongaong
Ako vam je redovno potrebno pola sata ili duže da zaspite, Galpin savetuje stvaranje rutine kojom ćete telu jasno staviti do znanja da je vreme za odmor. Topao tuš, čitanje knjige, umirujuća muzika ili lagane vežbe disanja mogu biti bolji izbor od ekrana neposredno pred spavanje.
Ne merite svaki minut sna
Pametni satovi i aplikacije omogućili su nam da detaljno pratimo koliko smo spavali, koliko puta smo se probudili i koliko smo vremena proveli u različitim fazama sna. Međutim, upravo to praćenje kod nekih ljudi postaje novi razlog za zabrinutost.
PROČITAJTE JOŠ: Vrućine mogu da POGORŠAJU KRONOVU BOLEST: Ovih 6 pravila može da olakša leto
Postoji čak i izraz "ortosomnija" za preteranu zaokupljenost postizanjem navodno savršenog sna. Čovek ujutru prvo proverava rezultat na aplikaciji, zabrine se zbog loših brojki i tako stvara dodatnu napetost oko nečega što bi trebalo da bude prirodan proces.
Povremeno buđenje tokom noći nije razlog za paniku. Ali ako se redovno budite u približno isto vreme, satima ne možete ponovo da zaspite, tokom dana ste izrazito pospani ili problem traje nedeljama, dobro je razgovarati sa lekarom kako bi se isključili poremećaji sna ili drugi zdravstveni uzroci.
Pre nego što počnete da tražite neobična objašnjenja za buđenje baš u tri ujutru, vredi pogledati mnogo jednostavnije stvari: koliko ste pod stresom, kada ležete, šta radite neposredno pred spavanje i kakvi su uslovi u sobi u kojoj provodite noć, piše TPortal.
Komentari (0)