Sertifikovani trener za intimne odnose Điđi Engl objašnjava da je "pleasure mapping" praksa koja može promeniti način na koji se osoba odnosi prema svom telu i se*sualnosti. Umesto fokusiranja isključivo na genitalije, ova tehnika polazi od uklanjanja pritiska da se doživi orgazam i poziva na lagano istraživanje celog tela rukama, od ruku i stomaka do bedara i vrata.
Kako funkcioniše u partnerskom odnosu
Kada je reč o parovima, jedna osoba dodiruje drugu, pri čemu nema cilja intimnog odnosa po svaku cenu ili orgazma. Osoba koja uživa u dodiru daje partneru ili partnerki povratnu informaciju poput "nežnije", "sporije" ili "ostani tu", čime se gradi otvorenija komunikacija o užitku. Zatim se uloge menjaju. Naglašava se da ova praksa nije rezervisana samo za parove, već može biti jednako ispunjavajuća i za solo istraživanje.
Fokus na osećaj, a ne na cilj
"Pleasure mapping" ohrabruje pomak od ciljno orijentisanog intimnog odnosa ka mestima najvećeg senzibilieta i telesnoj svesnosti. Terapeuti ga često preporučuju jer mnogi ljudi nikada nisu dobili priliku da, izvan naučenih obrazaca, otkriju šta im zaista prija.
Shutterstock Volodymyr TVERDOKHLIB
Eksperimentisanjem sa različitim vrstama dodira, pritiskom i senzacijama, pojedinci beleže svoje reakcije, šta je prijatno, šta neutralno, a šta posebno ugodno.
Lična mapa zadovoljstva
Prema rečima Điđi Engl, ključna pozitivna stvar ove metode jeste to što stavlja naglasak na ono što je lično. Umesto nagađanja šta bi partner mogao voleti, ljudi dobijaju konkretne informacije o sopstvenom telu. To im omogućava da precizno objasne šta vole, gde i pod kojim uslovima im nešto prija. Metoda je naročito korisna za one koji se osećaju "odvojeno" od svog tela zbog stresa, srama ili navike da se?s obave brzo.
Nema pogrešnih odgovora
U pleasure mappingu ne postoji "ispravan" odgovor, cilj je prikupljanje informacija o sopstvenom doživljaju. Time se neguje radoznalost i samoprihvatanje, a koristi se mogu preneti i na partnerski odnos, ali pre svega jačaju odnos prema samom sebi.
Možda vas zanima…
Kako započeti - solo pristup
Za početak se predlaže jednostavno "skeniranje" tela uz pomoć dodira. Ako neko počinje sam, preporučuje se da unapred odvoji vreme bez prekida, a zatim postepeno istražuje celo telo. Variraju se pritisak, brzina i vrsta dodira, dok osoba mentalno beleži koje su senzacije neutralne, koje prijatne i za čim želi još više. Cilj je usmeriti pažnju na telesnu svesnost, a ne na direktno postizanje uzbuđenja.
Eksperimentisanje sa senzacijama
Drugi solo pristup podrazumeva uključivanje različitih senzacija, poput dodira mekanom tkaninom, korišćenja ulja za telo ili igranja sa različitim temperaturama.
oneinchpunch/Shutterstock
Parovi mogu zajednički otkrivati nove stvari tako što telo tretiraju kao mapu zona koje će vremenom istraživati. Jedna seansa može biti posvećena gornjem delu tela, druga unutrašnjim bedrima ili leđima.
Suština prakse
Bez obzira na to da li neko mapira svoje telo sam ili sa partnerom, zajednički imenitelj svih metoda je namera. Reč je o svesnom usporavanju, uklanjanju pritiska i posmatranju zadovoljstva kao prostora za istraživanje, a ne kao cilja koji mora biti dostignut po svaku cenu, piše klikba.
Komentari (0)