Lateralna parafacijalna regija predstavlja skup nerava smeštenih u moždanom stablu, čija je primarna uloga kontrola automatskih funkcija organizma, kao što su varenje, disanje i srčani ritam. Ova regija deluje gotovo neprimetno u svakodnevnom životu, ali je ključna za održavanje osnovnih telesnih procesa koji omogućavaju život.
Zanimljivo je da se lateralna parafacijalna regija aktivira i u trenucima kada osoba pokazuje spontanu fizičku aktivnost - na primer, tokom smeha, vežbanja ili kašljanja. U takvim situacijama dolazi do forsiranih izdisaja vazduha, što je zapravo proces koji proizvodi karakteristične zvuke povezane sa ovim aktivnostima.
Međutim, nova istraživanja sprovedena na Novom Zelandu ukazuju na to da ova regija može imati i dodatnu, manje poznatu funkciju. Naučnici tvrde da njena aktivacija može pokrenuti nerve koji su direktno odgovorni za stezanje krvnih sudova, što može dovesti do povećanja krvnog pritiska. Prema pisanju "Dejli mejla" (Daily Mail), ovakva aktivacija lateralne parafacijalne regije može postepeno doprineti razvoju hroničnog stanja poznatog kao hipertenzija.
U okviru laboratorijskih eksperimenata, istraživači su precizno aktivirali i inhibirali nerve u ovoj regiji, istovremeno prateći promene u krvnom pritisku ispitanika. Rezultati su pokazali jasnu povezanost: kada je lateralna parafacijalna regija bila aktivna, krvni pritisak je rastao, dok se njegova vrednost smanjivala kada je aktivnost ove regije suzbijena.
- Otkrili smo novu regiju mozga koja izaziva visok krvni pritisak. Da, mozak je kriv za hipertenziju. Otkrili smo da se u uslovima povišenog krvnog pritiska lateralna parafacijalna regija aktivira. Kada je naš tim deaktivirao ovu regiju, krvni pritisak se vratio na normalan nivo - rekao je dr Džulijan Pejton, fiziolog koji je predvodio istraživanje, prenosi Mondo.
DimaBerlin/Shutterstock
Nedavna studija sprovedena je na pacovima, a istraživači ističu da će biti neophodno pronaći način da se ova regija ispita i kod ljudi kako bi se njihovi nalazi mogli potvrditi. Iako su rezultati na životinjama obećavajući, još uvek nije jasno koliki procenat slučajeva visokog krvnog pritiska može biti direktno uzrokovan ovim mehanizmom.
Možda vas zanima…
Dosadašnja istraživanja jasno ukazuju na to da su faktori životnog stila - poput ishrane bogate solju, stalnog stresa i gojaznosti - ključni uzroci povišenog krvnog pritiska. Ipak, sve veći broj naučnih studija sugeriše da povišen krvni pritisak može imati i svoju vezu sa mozgom. Mozak, naime, šalje signale ostatku tela kako bi regulisao srčani ritam i širinu krvnih sudova, a samim tim i nivo krvnog pritiska, što pokazuje da ovo stanje možda nije izazvano samo spoljnim faktorima, već i unutrašnjim neurološkim procesima.
Istraživači smatraju da bi njihovi nalazi mogli otvoriti put ka razvoju potpuno novih terapija za lečenje visokog krvnog pritiska. Te potencijalne terapije bile bi usmerene na smirivanje ili modulaciju aktivnosti nerava u mozgu koji mogu da izazovu ovo stanje, čime bi se direktno uticalo na regulaciju krvnog pritiska i smanjio rizik od komplikacija povezanih sa hipertenzijom. Ovo otkriće pruža novu perspektivu u razumevanju visokog krvnog pritiska i može biti temelj za inovativne metode lečenja koje idu dalje od klasičnih pristupa koji se baziraju samo na promeni životnog stila i lekovima.
Komentari (0)