Godinama se o holesterolu govorilo kao o tihom neprijatelju zdravlja, masnoći koja neprimetno zapušava krvne sudove i povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Ipak, nauka napreduje, a sa njom se menja i naše razumevanje ove složene molekule.
Kardiolozi i nutricionisti danas sve češće ističu da nije sav holesterol loš. Naprotiv, jedna njegova vrsta aktivno štiti srce, a ključ za optimizaciju njegovog nivoa nije u potpunom izbegavanju masti, već u pametnom izboru namirnica.
Dobar i loš holesterol: zašto je HDL važan
Da bismo razumeli ovu novu paradigmu, važno je razlikovati dve osnovne vrste holesterola koje putuju našim krvotokom: LDL, odnosno lipoprotein niske gustine, i HDL, odnosno lipoprotein visoke gustine.
LDL, poznatiji kao "loš" holesterol, prenosi masnoće iz jetre ka ćelijama. Problem nastaje kada ga ima previše, jer tada počinje da se taloži na zidovima arterija, stvarajući plakove koji sužavaju krvne sudove i mogu dovesti do ateroskleroze.
Sa druge strane, HDL holesterol ima potpuno suprotnu ulogu. On deluje kao svojevrsni "čistač" krvnih sudova. Njegov zadatak je da prikuplja višak holesterola iz tkiva i sa zidova arterija i vraća ga u jetru. Taj proces poznat je kao reverzni transport holesterola.
bangoland/Shutterstock
U jetri se višak zatim razgrađuje i izlučuje iz organizma. Zbog toga se viši nivoi HDL-a povezuju sa boljom zaštitom od kardiovaskularnih bolesti.
Možda vas zanima…
Nije važna samo količina, već i kvalitet
Novija naučna saznanja idu korak dalje i pokazuju da sama brojka HDL holesterola na laboratorijskom nalazu ne govori celu priču. Pokazalo se da pokušaji da se lekovima isključivo poveća nivo HDL-a nisu uvek dovodili do smanjenja kardiovaskularnog rizika, što je naučnike navelo na zaključak da je važnija "kvalitet", odnosno funkcionalnost HDL čestica.
Funkcionalan HDL ne uklanja samo efikasno holesterol, već ima i snažna protivupalna i antioksidativna svojstva. On štiti druge lipoproteine, uključujući i štetni LDL, od oksidacije, procesa koji ima važnu ulogu u nastanku aterosklerotskog plaka.
Naučnici su otkrili da postoje različite podvrste HDL čestica, a neke od njih, poput manjih i gušćih HDL3 čestica, posebno su efikasne u zaštiti srca. Ishrana ima značajnu ulogu upravo u poboljšanju ove funkcionalnosti.
Ishranom do boljeg HDL-a
Fokus se sa izbegavanja pojedinih namirnica pomerio na usvajanje celovitih obrazaca ishrane koji dokazano poboljšavaju ne samo nivo, već i funkciju dobrog holesterola. Umesto opsesivnog brojanja miligrama holesterola u hrani, stručnjaci preporučuju da se pažnja usmeri na unos namirnica koje podržavaju zdravlje srca.
Mediteranska ishrana kao zlatni standard
Jedan od najbolje istraženih modela ishrane za zdravlje srca jeste mediteranska ishrana. Ona se zasniva na visokom unosu ekstra devičanskog maslinovog ulja, voća, povrća, celovitih žitarica, mahunarki i orašastih plodova, umerenoj konzumaciji ribe i živinskog mesa, kao i niskom unosu crvenog i prerađenog mesa.
monticello/Shutterstock
Veliko kliničko istraživanje PREDIMED pokazalo je da mediteranska ishrana, posebno kada je obogaćena ekstra devičanskim maslinovim uljem, značajno poboljšava funkcionalnost HDL holesterola i smanjuje rizik od teških kardiovaskularnih događaja za čak 30 odsto.
Smatra se da su za ovaj efekat velikim delom zaslužni polifenoli, snažni antioksidansi iz maslinovog ulja.
Namirnice koje podržavaju zdrav HDL
Ako želite ciljano da poboljšate zdravlje srca, nekoliko grupa namirnica trebalo bi redovno da se nalazi na vašem jelovniku.
Masna riba, poput lososa, skuše, sardine i inćuna, izuzetno je bogata omega-3 masnim kiselinama. One ne samo da mogu pozitivno uticati na HDL, već doprinose i smanjenju triglicerida i imaju protivupalno dejstvo. Preporučuje se konzumacija ribe najmanje dva puta nedeljno.
Orašasti plodovi, poput oraha, badema i pistaća, kao i semenke, posebno mleveno laneno seme, odličan su izvor zdravih masti, vlakana i biljnih sterola. Istraživanja pokazuju da orašasti plodovi ne utiču samo na nivo holesterola, već mogu poboljšati i funkciju HDL čestica, pomažući im da efikasnije "čiste" krvne sudove.
Alkohol nije dobra strategija za holesterol
Iako se često navodi da umerena konzumacija alkohola, posebno crnog vina, može povećati HDL, kardiolozi su veoma oprezni sa takvim preporukama.
Potencijalni rizici povezani sa alkoholom kao što su povećanje nivoa triglicerida, gojenja i rizika od aritmija, mogu da nadmaše svaku moguću korist. Zbog toga se alkohol ne bi trebalo koristiti kao strategija za regulisanje holesterola.
Sigurniji i efikasniji put do zdravog srca vodi kroz uravnoteženu ishranu bogatu celovitim namirnicama i redovnu fizičku aktivnost, prenosi 24sata.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)