Maj je uveliko počeo, ali vreme i dalje pokazuje svoju promenljivu stranu. Naime, jedan dan donosi gotovo letnju temperaturu i sunce, dok već naredni može biti znatno hladniji, uz nagle promene pritiska i vremenskih prilika. Upravo ovakve oscilacije, tipične za prolećni period, mogu značajno uticati na organizam i opšte stanje ljudi.
Čuveni kardiolog prim. dr Nada Macura za Srećne je objasnila kako promene vremena, a pogotovo one gde dolazi do prelaska iz kišovitog u sunčano vreme, utiču na zdravlje ljudi i ko ih najteže podnosi.
- Ne možemo se suprotstaviti vremenskoj promeni, ali moramo menjati nešto u svom životu. Očigledno je da je prethodnih nekoliko dana bilo primetno hladnije i to je zahtevalo dodatno oblačenje. S druge strane, danas je lep i sunčan dan. Generalno važi pravilo da su maj i prva polovina juna uvek promenljivi po pitanju vremena, zbog toga je moguće da i dalje očekujemo potencijalno zahlađenje, pa ponovo naglo otopljenje. Hroničnim bolesnicima promene vremena najviše smetaju. Međutim, sreća je da se promene vremena sada dešavaju u toku celog dana, a ne, recimo u toku sat vremena, što bi bilo ekstremno naglo jer bi se mnogi teže adaptirali. Ovako, kada je promena na nivou celog dana, dobro je što posle dana sledi i noć, kada se organizam odmara od svega, pa i od vremenskih promena - ističe naša sagovornica.
Nemanja Pančić
Dr Macura napominje da treba uskladiti odgovarajuću ishranu i garderobu kad su ovakve nagle promene u pitanju.
- Neophodno je i dosta sna, dosta provetrenih prostora, dok je veoma bitno da se konzumira voće i povrće i to prvenstveno kupljeno na pijaci. Kome je neohodno, trebalo bi da uzima i dodatne vitamine, a savet je i da se proveri krvna slika, pogotovo hemoglobin. Činjenica je da izlazimo iz zime, kada je hrana bila kaloričnija, a ulazimo u period kada je hrana manje opterećena kalorijama, lakša je za varenje i savet je da se u toku dana ima tri glavna obroka. Vema je bitan odmor, uz šetnju, koja bi trebalo da bude dozirana, pogotovo za starije osobe. Starija populacija je podložnija promenama vremena. Kada je kišovito, onda se u hitnoj pomoći i domovima zdravlja javlja mnogo veći broj pacijenata koji prijavljuju probleme s astmom, bronhijalnim i repspiratornim smetnjama. To se dešava jer je niži barometarski pritisak, oblaci su niže zemlji, a ako zahladni, onda i cirkulacija trpi, pogotovo kod starijih osoba - dodaje doktorka.
Savet je kontrola kod određenih lekara.
Možda vas zanima…
- Treba otići na pregled kod kardiologa, pulmologa, ali treba obratiti pažnju i na glavobolje, koje umeju da se jave prilikom vremenskih promena. Takođe, obavezna je kontrola vida u svakom slučaju. Ukoliko su glavobolje učestale, treba otići kod neurologa. Umor koji se javlja dolaskom proleća je pak tipičan. Opravdanje imamo u unosu hrane, uz to smo tokom zime više ležali, sedeli, bili u zatvorenim prostorima, dok se jela i kaloričnija hrana. Sada, kada je proleće u jeku i kada su sunčani dani, svako želi da izađe i provede vreme u šetnji u prirodi, međutim i to ume da umori organizam jer se telo nije još priviklo - zaključuje dr Macura.
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Srecne.
Komentari (0)