Ako zaspite čim spustite glavu na jastuk, možda mislite da je to znak dobrog sna. Međutim, stručnjaci upozoravaju da prebrzo uspavljivanje ne mora uvek biti dobra vest. Naprotiv, može ukazivati na hroničan manjak sna i iscrpljenost organizma.
Brzo uspavljivanje može biti znak umora
Nesanica i dugotrajno uspavljivanje značajno utiču na kvalitet sna, ali ni prebrzo tonjenje u san nije nužno pokazatelj dobro prospavane noći. Neurolog Konrado Estol ističe da činjenica da zaspite gotovo istog trenutka kada legnete može ukazivati na ozbiljan nedostatak sna.
Ova pojava može biti znak hroničnog umora, koji vremenom može imati posledice po zdravlje. Kvalitet sna direktno utiče na imunitet, zdravlje srca, pamćenje i rad mozga.
Najčešća zabluda o snu
Jedna od najčešćih grešaka jeste verovanje da je brzo uspavljivanje siguran znak zdravog sna. Prema rečima stručnjaka, to ponekad može biti upozorenje da organizmu nedostaje odmor.
Shutterstock/Stock-Asso
Poseban problem može nastati kod osoba koje previše kontrolišu svoj ritam spavanja. Ortosomnija je stanje u kojem preterana potreba za savršenim snom i stalnim praćenjem cirkadijalnog ritma može dovesti do nesanice. Drugim rečima, što se više trudite da kontrolišete san, to on može postati lošiji.
Koliko sna je potrebno organizmu
Stručnjaci navode da veliki broj ljudi ne spava dovoljno, odnosno ne dostiže preporučenih sedam sati sna. Premalo sna, posebno manje od šest sati, ali i predugo spavanje, duže od devet sati, povezuju se sa većim rizikom od zdravstvenih problema, uključujući i kognitivno propadanje.
Možda vas zanima…
Kvalitetan san ima važnu ulogu u radu imuniteta, regulaciji apetita i opštem zdravlju mozga. Kako starimo, faza dubokog sna postaje kraća i slabija, što može uticati na procese koji su važni za zaštitu mozga.
Mozak se tokom sna "čisti"
Posebno je važan glimfatički sistem, prirodni mehanizam pomoću kojeg se mozak tokom noći oslobađa štetnih materija i metaboličkog otpada. Kada je san lošeg kvaliteta, ovaj proces može postati manje efikasan.
Zato stručnjaci naglašavaju da san nije samo odmor, već važan biološki proces koji utiče na celo telo.
Šta najviše remeti san
Među najvećim neprijateljima kvalitetnog sna izdvajaju se stres, kofein, alkohol i obilni večernji obroci. S druge strane, redovna rutina odlaska na spavanje smatra se jednom od najvažnijih navika za očuvanje zdravlja.
Kada je reč o dnevnom odmoru, preporučuje se kratko dremanje koje ne traje duže od pola sata, kako ne bi poremetilo noćni san.
Kvalitetan san nije luksuz niti navika koju možemo zanemariti, već jedna od osnovnih potreba organizma, piše večernji.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)