Kada temperature postanu nepodnošljive, hladan tuš deluje kao najbrži spas. Međutim, iako na koži donosi trenutno olakšanje, telo zbog nagle hladnoće može početi da reaguje upravo suprotno od onoga što nam je potrebno tokom velikih vrućina.
Usred toplotnog talasa većina ljudi instinktivno poseže za najhladnijom mogućom vodom. Posle boravka na suncu ili u zagušljivom stanu, ledeni tuš zvuči kao logično rešenje. Ipak, stručnjaci upozoravaju da takav šok za organizam ne mora pomoći u snižavanju unutrašnje temperature tela.
Kako telo reguliše temperaturu
Naša optimalna telesna temperatura kreće se oko 37 stepeni. Kada se telo pregreje, centar za regulaciju temperature u mozgu šalje signale krvnim sudovima i mišićima blizu kože kako bi se aktivirali mehanizmi hlađenja.
Ako unutrašnja temperatura predugo ostane veoma visoka, naročito u rasponu od 39 do 40 stepeni, može doći do ozbiljnog opterećenja organizma i oštećenja organa.
Shutterstock/DimaBerlin
Telo se hladi na nekoliko načina. Deo toplote oslobađa u okolinu, a važnu ulogu ima i znojenje. Kada je temperatura vazduha viša od telesne, upravo znoj postaje jedan od ključnih načina zaštite od pregrevanja. U tom procesu krvni sudovi blizu površine kože šire se kako bi što više krvi stiglo do kože, gde se toplota lakše oslobađa.
Zašto hladan tuš može da odmogne
Problem sa veoma hladnim tušem jeste to što telo na hladnoću reaguje sužavanjem krvnih sudova u koži. To znači da do površine tela dolazi manje krvi, a toplota se zadržava dublje u organizmu, oko unutrašnjih organa.
Možda vas zanima…
Shutterstock/ivan_kislitsin
Drugim rečima, ledena voda može da prevari telo. Umesto da nastavi proces hlađenja, organizam može da zaključi da treba da sačuva toplotu.
Kod zdravih ljudi kratak hladan tuš kod kuće uglavnom neće izazvati ozbiljne posledice, ali nagli prelazak iz velike vrućine u veoma hladnu vodu nije bez rizika.
Hladni šok i opasnosti za srce
Izlaganje vodi temperature oko 15 stepeni može da pokrene takozvani hladni šok, reakciju u kojoj se krvni sudovi naglo sužavaju, a krvni pritisak raste jer srce mora da pumpa krv protiv većeg otpora.
PROČITAJTE JOŠ: DOKTORKA KONAČNO DALA SVOJ SUD - da li je najbolje tuširati se uveče ili ujutru? Jedno se znatno više odražava na zdravlje
To može biti posebno rizično za osobe koje imaju srčana oboljenja, uključujući koronarnu bolest srca. U retkim slučajevima takva reakcija može izazvati poremećaj srčanog ritma i ozbiljne komplikacije.
Zbog toga se tokom velikih vrućina ne preporučuju nagli ulasci u ledenu vodu niti ledene kupke.
Ni vruć tuš nije dobro rešenje
S druge strane, ni vruć tuš nije pametan izbor tokom toplotnog talasa. Iako se ponekad tvrdi da se telo nakon vruće vode brže rashladi, to nije tačno.
shutterstock.com/Alberto_Rodriguez
Voda toplija od tela prenosi dodatnu toplotu u organizam, čime može dodatno da oteža prirodni proces hlađenja.
Koja temperatura vode je najbolja
Najbolji izbor je mlak ili blago svež tuš. Dokazi ukazuju da je voda temperature oko 26 do 27 stepeni najefikasnija jer podstiče protok krvi ka površini kože, ali nije toliko hladna da bi telo pomislilo da mora da zadrži toplotu.
Prednosti mlakog tuša za kožu
Mlak tuš ima još jednu važnu prednost. Kada se znojimo, znoj se meša sa sebumom, prirodnom masnoćom kože, i bakterijama, što može dovesti do neprijatnog mirisa.
PROČITAJTE JOŠ: UNIŠTAVATE KOŽU svaki dan, a niste ni svesni: Ove 3 navike pod tušem brišu svu hidrataciju
Hladna voda slabije uklanja sebum i nečistoće sa kože nego toplija voda, pa osećaj svežine može trajati kraće nego što očekujemo. Veoma hladna voda dodatno može da zategne kožu i potencijalno zadrži sebum i prljavštinu u porama, što može doprineti nastanku mitisera, belih bubuljica i akni.
Mlaka ili topla voda, s druge strane, pomaže da se nečistoće omekšaju i lakše uklone sa kože.
Kako se pravilno rashladiti tokom vrućina
Ako ovog leta pokušavate da se oporavite od visokih temperatura, umesto ledenog tuša izaberite mlak ili blago svež tuš. Na taj način pomoći ćete telu da toplotu premesti iz unutrašnjosti ka površini i oslobodi je bez nepotrebnog šoka.
Ako ipak osećate potrebu za hladnijom vodom, temperaturu spuštajte postepeno. Isto važi i za ulazak u more, bazen ili kadu.
Najbezbednije je da telo navikavate polako, deo po deo, umesto da naglo prelazite iz velike vrućine u hladnu vodu, piše tportal.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)