Tinejdžerske godine često su izazovan period, ispunjen emotivnim turbulencijama i potrebom za samostalnošću. Roditelji ponekad ne mogu da razumeju zašto njihova deca odbijaju da razgovaraju, ali stručnjaci ističu da je uzrok u prirodnom procesu sazrevanja i oblikovanja identiteta.
Psiholog Snežana Repac samo je za Srećne objasnila zašto tinejdžeri posle 12. godine "prestaju da slušaju".
- Deca se ulaskom u pubertetu suočavaju sa hormonskim promenama koje utiču na morfologiju mozga i na razvoj nervnog tkiva. Sposobnost nervnog tkiva je da ovlada novim funkcijama mišljenja i drugim kognitivnim operacijama koji imaju za cilj da transformišu dosadašnji način mišljenja u apstraktno mišljenje. Stadijum u koji se ulazi sa 12 godina je period kada se formiraju formalne operacije. Formalne operacije mozga utiču na to da dete može da apstrahuje neka bitna svojstva, u ovom slučaju govorimo o komunikacaiji. Pošto taj sistem još uvek nije dobro povezan, dolazi do pojave egocentričnog mišljenja. Dete otkriva nove sposobnosti koje dobija u pubertetu. Počinje da shvata mnogo toga, njegov nivo iskustva je sve bolji, pa se tinejdžer oseća moćnije, odraslije, sposobnije. Taj osećaj boljeg kapaciteta u odnosu na period kada je bio dete mu daje poziciju da više osluškuje ono što se njemu dešava i kako njegov mozak radi i kako on sam misli, nego što se oslanja na odrsle - ističe naša sagovornica.
Vladimir Lukić
Snežana napominje da se celokupna smanjena komunikacija tinejdžera prvo odražava na roditelje.
- Takođe se odražava i na autoritet nastavnika, znači kompletno na sve autoritete. Dete iz faze apsolutnog prihvatanja, ulaskom u pubertet počinje samostalno da razmišlja. Prvi nivo samostalnosti je takav. Potreba deteta da samostalno povezuje je najizraženija i dete se više oslanja na svoj sud, nego na sud odraslih. Smanjeno je i uočavanje sličnosti - dodaje ona.
Možda vas zanima…
Psiholog istče da smo i dolaskom interneta dobili veliki priliv informacija u mozak.
- Dete treba da nauči da selektuje informacije, što njemu uvek ne polazi za rukom, jer njegove moždane strukture nisu toliko razvijene, a preplavljen je informacijama. Ogroman broj nepotrebnih informacija otupljuje dečiju pažnju i volju da se odupru tom infromativnom napadu na mozak - napominje ona.
Snežana istče da je glavni savet roditeljima tinejdžera da budu strpljivi.
- U tom periodu treba da promene malo način pristupanja adolescentu. Da ne budu to vuše roditelji koji insistiraju na poslušnosti, ali ne treba da budu ni prezaštićeni. U ovom peridu više treba obratiti pažnju na emocije tinejdžera. Preko emocija uvek mogu da dođu do toga šta su njihove potrebe i da se sačuva dobar odnos. Ako se sačuva dobar odnos, onda će i dalje postojati saradnja, gde će dete shvatati da je roditelj njegov prijatelj i da ga razume. Ali prijatelj, ne u smislu drugara koji će da priča njegovim žargonom, već neko ko je više iz pozicije "drugara sa iskustvom". Pogrešno je ukoliko se izađe iz uloge roditelja i da se postane drugar. Tinejdžderu je mnogo toga nejasno i treba mu podrška. Najpre će podršku prihvatiti od roditelja, jer njima najviše veruje. Ključne reči su: poverenje, stabilan odnos, očuvanje bliskosti, poštovanje i strpljenje - objašnjava Snežana.
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Srecne.
Komentari (0)