Semenke bundeve nisu samo omiljena jesenja grickalica, već i vredan izvor hranljivih materija koje mogu da doprinesu zdravlju srca i održavanju normalnog krvnog pritiska. Bogate su magnezijumom, kalijumom, argininom i nezasićenim mastima, zbog čega mogu da budu koristan dodatak svakodnevnoj ishrani tokom cele godine.
Povišen krvni pritisak često ne izaziva očigledne simptome, ali dugoročno može da poveća rizik od srčanog i moždanog udara. Osim redovnih kontrola i odgovarajuće terapije, značajnu ulogu u očuvanju kardiovaskularnog zdravlja ima i uravnotežena ishrana.
Magnezijum pomaže opuštanju krvnih sudova
Porcija semenki bundeve od oko 28 grama sadrži približno 156 miligrama magnezijuma, što čini oko 37 odsto preporučenog dnevnog unosa.
Freepik
Ovaj mineral učestvuje u opuštanju krvnih sudova, čime može da doprinese regulaciji krvnog pritiska.
Arginin doprinosi boljoj cirkulaciji
Semenke bundeve sadrže i arginin, aminokiselinu koju organizam koristi za proizvodnju azot-monoksida. Ova supstanca pomaže širenju krvnih sudova, omogućavajući krvi da protiče uz manji otpor. Ipak, nema dovoljno dokaza da arginin iz samih semenki direktno snižava krvni pritisak.
Kalijum pomaže izbacivanju viška natrijuma
Oko 28 grama neslanih semenki sadrži približno 223 miligrama kalijuma. Ovaj mineral pomaže bubrezima da izbace višak natrijuma putem mokraće i doprinosi ravnoteži tečnosti u organizmu, što je važno za održavanje normalnog pritiska.
Možda vas zanima…
Zdrave masti štite srce
Semenke bundeve bogate su nezasićenim mastima, koje mogu da pomognu u snižavanju LDL, odnosno lošeg holesterola, posebno kada zamenjuju zasićene masti u ishrani. Time mogu da doprinesu očuvanju zdravlja arterija i smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Najbolje je birati neslane semenke i jesti ih u umerenim količinama, kao dodatak salatama, jogurtu ili ovsenim pahuljicama. Iako su hranljive i korisne, one nisu zamena za propisanu terapiju niti za redovno praćenje krvnog pritiska.
Komentari (0)