Kada je reč o zdravlju srca, često slušamo šta bi trebalo da izbacimo iz ishrane, od previše soli do zasićenih masti. Međutim, jednako je važno da znamo koje namirnice vredi češće da stavljamo na tanjir. Profesor Hose Abeljan-Aleman, stručnjak za kardiovaskularne rizike sa Katoličkog univerziteta u Mursiji, izdvojio je pet vrsta voća koje može da bude deo raznovrsne ishrane dobre za srce.
Različite boje voća donose različite koristi
Prema savetu profesora Abeljan-Alemana, jedan od jednostavnih načina da unapredimo svoje prehrambene navike jeste da jedemo raznovrsno voće i povrće. Različite boje plodova često ukazuju na prisustvo različitih biljnih jedinjenja, među kojima su polifenoli, koji se proučavaju zbog svojih antioksidativnih svojstava i mogućeg povoljnog uticaja na zdravlje krvnih sudova.
Crveno grožđe sadrži antocijane, biljne pigmente zaslužne za crvene, ljubičaste i plave nijanse. Ova jedinjenja istražuju se zbog mogućeg uticaja na krvne sudove, a pojedine analize povezuju veći unos antocijana sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Ipak, to ne znači da samo jedna namirnica može da spreči oboljenja srca.
Shutterstock/sav_an_dreas
Jabuke su praktičan izbor za svakodnevnu užinu, a njihova prednost je i sadržaj rastvorljivih vlakana, posebno pektina. Ona mogu da pomognu u održavanju zdravog nivoa holesterola u krvi. Jabuke sadrže i flavonoide, pa ih je najbolje jesti cele, sa dobro opranom korom, umesto da ih cedimo i tako gubimo deo vlakana.
Citrusi, poput pomorandži, limuna, grejpfruta i limete, sadrže flavonoide, uključujući hesperidin i naringin, koji se proučavaju zbog mogućeg uticaja na krvni pritisak i funkciju krvnih sudova. Sadrže i kalijum, mineral važan za regulaciju krvnog pritiska. Ipak, osobe koje uzimaju određene lekove treba da budu oprezne sa grejpfrutom, jer može da utiče na njihovo dejstvo.
Trešnje i nar takođe zaslužuju mesto na jelovniku
Trešnje svoju crvenu boju duguju, između ostalog, antocijanima, a sadrže i druge biljne sastojke sa antioksidativnim svojstvima. Neka istraživanja ukazuju na moguće povoljne efekte njihove konzumacije na krvni pritisak i funkciju endotela, tankog sloja ćelija koji oblaže unutrašnjost krvnih sudova. Ipak, potrebno je još istraživanja da bi se utvrdilo koliko ovi efekti utiču na dugoročno zdravlje srca.
Možda vas zanima…
Shutterstock/AtlasStudio
Nar je bogat polifenolima, među kojima su antocijani i druga jedinjenja koja privlače pažnju naučnika zbog svojih antioksidativnih svojstava. Njegove sočne semenke mogu da se dodaju jogurtu, ovsenoj kaši i salatama ili da se jedu samostalno. Kao i kod ostalog voća, korist je najveća kada je nar deo raznovrsne i uravnotežene ishrane.
Profesor Abeljan-Aleman naglašava da ne treba da se ograničimo samo na ovih pet vrsta. Svaki plod donosi drugačiju kombinaciju vlakana, vitamina, minerala i biljnih jedinjenja, pa je raznovrsnost važnija od oslanjanja na samo nekoliko namirnica. Opšta preporuka je da svakodnevno unesemo najmanje pet porcija voća i povrća, odnosno oko 400 grama ukupno.
Voće samo po sebi nije garancija zdravog srca, ali može da bude važan deo dobrih prehrambenih navika. Uz raznovrsnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost i kontrolu krvnog pritiska i holesterola, pravimo više korisnih koraka ka očuvanju kardiovaskularnog zdravlja, piše Večernji.
Komentari (0)