Za održavanje ravnoteže tečnosti u organizmu, važno je da se dovoljno unosi voda jer dobra hidratacija može da doprinese i kontroli krvnog pritiska. Ipak, ni premalo ni previše vode nije dobro za zdravlje, pa je važno pronaći pravu meru.
Kako voda utiče na krvni pritisak
Kada je telo dehidrirano, smanjuje se količina tečnosti u krvotoku, a organizam pokušava da zadrži vodu. Tada se oslobađa hormon vazopresin, koji podstiče zadržavanje tečnosti i može da sužava krvne sudove, što utiče na krvni pritisak.
Zbog toga pijenje vode može da bude posebno važno kod osoba koje ne unose dovoljno tečnosti. Istraživanja su pokazala i da osobe sa visokim krvnim pritiskom imaju tendenciju da budu manje hidrirane. Ipak, voda ne može da zameni lekove niti druge mere koje lekar preporučuje za kontrolu hipertenzije.
Schutterstock/Pawel Michalowski
Ne postoji ista količina vode koja odgovara svima. Potrebe zavise od telesne težine, godina, fizičke aktivnosti, temperature i količine znojenja, a više tečnosti potrebno je tokom toplih dana i nakon vežbanja. Uobičajena preporuka od oko šest do osam čaša dnevno može da bude orijentir, ali potrebe organizma su individualne.
Šta još može da pomogne
Ni preterivanje sa vodom nije bezazleno. Ako telo ne uspeva dovoljno brzo da izbaci višak tečnosti, može doći do povećanja zapremine krvi i dodatnog opterećenja krvnih sudova. Ovo je posebno važno kod osoba sa bolestima srca, bubrega ili jetre, koje mogu da zadržavaju više tečnosti.
Na krvni pritisak utiče i ono što jedemo i pijemo. Sok od cvekle može da doprinese snižavanju sistolnog pritiska zahvaljujući nitratima, dok su istraživanja pokazala povoljan uticaj i neslanog soka od paradajza. Sok od nara, bogat polifenolima, takođe se povezuje sa blagim snižavanjem krvnog pritiska, a neke studije ukazuju na sličan efekat soka od brusnice.
Možda vas zanima…
Zeleni i crni čaj takođe mogu da budu deo zdrave ishrane, dok napici bogati magnezijumom i kalcijumom mogu da podrže zdravlje krvnih sudova. Kalijum je još jedan važan mineral, ali sa napicima koji sadrže mnogo natrijuma treba biti oprezan, jer prevelik unos soli može da povisi krvni pritisak.
shutterstock.com/Pixel-Shot
Važne su i druge životne navike. Ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i nemasnim proteinima, uz manje soli, može da pomogne u kontroli pritiska. Redovna fizička aktivnost, održavanje zdrave telesne težine, kvalitetan san, izbegavanje pušenja i umeren unos alkohola takođe doprinose zdravlju srca i krvnih sudova.
Hidratacija je, dakle, samo jedan deo šire slike. Cilj nije da pijete što više vode, već dovoljno da sprečite dehidrataciju i istovremeno izbegnete prekomeran unos tečnosti, piše Klix.
Komentari (0)