Iako ih najčešće povezujemo samo s probavom, suve šljive su mnogo više od prirodnog sredstva protiv zatvora. Ovo nepravedno zapostavljeno voće prava je nutritivna "bomba", a savremena istraživanja potvrđuju da njihov redovan unos povoljno utiče na zdravlje kostiju, srca, regulaciju šećera u krvi i opšte stanje organizma.
Njihova dobrobit za probavu potiče od kombinacije rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana, sorbitola i fenolnih jedinjenja. Nerastvorljiva vlakna povećavaju zapreminu stolice, dok sorbitol privlači vodu u debelo crevo i olakšava pražnjenje. Studije su pokazale da su suve šljive čak efikasnije kod hronične opstipacije od pojedinih dodataka ishrani, zbog čega se smatraju jednim od najdelotvornijih prirodnih rešenja za digestivne tegobe.
Manje poznata, ali izuzetno važna korist suvih šljiva odnosi se na zdravlje kostiju. Posebno se preporučuju ženama u postmenopauzi, jer redovna konzumacija oko pet do šest suvih šljiva dnevno može doprineti očuvanju mineralne gustine kostiju i smanjenju rizika od preloma. Ovaj efekat povezuje se s visokim sadržajem vitamina K, kao i minerala poput kalijuma, magnezijuma i bora.
shutterstock.com/Yaroshenko Maryna
Suve šljive povoljno deluju i na kardiovaskularni sistem. Bogate su kalijumom, koji pomaže u regulaciji krvnog pritiska i smanjenju negativnog efekta viška natrijuma. Rastvorljiva vlakna snižavaju "loš" LDL holesterol, dok antioksidansi štite krvne sudove od oksidativnog stresa.
Iako su slatke, imaju nizak glikemijski indeks, pa ne izazivaju nagle skokove šećera u krvi. Uz to su dobar izvor gvožđa, vitamina A i C, bakra i antioksidanasa koji jačaju imunitet, doprinose zdravlju kose i usporavaju starenje kože. Preporučena dnevna količina je od dve do šest suvih šljiva, dok bi osobe s osetljivom probavom, bubrežnim bolestima ili dijabetesom trebalo da obrate pažnju na unos i veličinu porcije.
Komentari (0)