Šećer je danas sastavni deo gotovo svake ishrane, ali prekomeran unos može imati ozbiljne posledice po srce. Kratkoročno, previše šećera može izazvati privremeno ubrzanje rada srca, povišen krvni pritisak i lupanje srca. Dugoročno, hronična konzumacija šećera doprinosi porastu lošeg LDL, smanjenju dobrog HDL holesterola, gojaznosti, dijabetesu i povećanom riziku od srčanih bolesti i moždanog udara.
Istraživanja objavljena u "British Medical Journal (BMJ)" pokazuju da prekomerna konzumacija šećera ozbiljno ugrožava zdravlje srca. Čak i izloženost šećeru tokom trudnoće i ranog detinjstva može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti u kasnijem životu.
Kratkoročne posledice prevelikog unosa šećera
Veliki unos šećera podstiče oslobađanje insulina i povećava nivo glukoze u krvi, što ubrzava rad srca i podiže krvni pritisak. Nakon konzumacije veoma slatke hrane, pojedini ljudi mogu osetiti lupanje srca, jer srce intenzivnije radi kako bi regulisalo šećer u krvi.
Dugoročni uticaj na krvne sudove i holesterol
Hronično visok unos šećera podstiče nisku, trajnu upalu i povećava krvni pritisak, što dodatno opterećuje srce i krvne sudove. Prerađeni šećeri mogu da povise nivo „lošeg“ LDL holesterola i smanje „dobar“ HDL holesterol, što doprinosi očvršćavanju arterija. Višak šećera vodi do gojaznosti i insulinske rezistencije, čime se povećava rizik od dijabetesa tipa 2, jednog od glavnih faktora za srčane probleme.
ldutko/Shutterstock
Pored toga, visok unos šećera podiže trigliceride, masnoće u krvi koje ubrzavaju sužavanje arterija i povećavaju rizik od moždanog udara i infarkta. Dugogodišnje loše navike u ishrani postepeno povećavaju kardiovaskularni rizik, naročito nakon srednjih godina.
Preporuke i preventivne mere
Preporučuje se ograničavanje unosa slobodnih šećera na manje od 30 grama dnevno (oko sedam kockica šećera), kako savetuje NHS. Umesto rafinisanog šećera, birajte prirodne zaslađivače, poput voća ili manjih količina meda.
Možda vas zanima…
Većina zdravih odraslih osoba trebalo bi jednom godišnje da proveri krvni pritisak i holesterol, dok osobe sa faktorima rizika poput dijabetesa, pušenja ili porodične istorije srčanih bolesti treba da rade češće kontrole.
Komentari (0)