Borovnice se godinama svrstavaju među najzdravije namirnice, a najnovija velika analiza potvrdila je ono što stručnjaci odavno ističu, šaka ovih bobica dnevno može snažno da utiče na zdravlje srca, mozga i probavnog sistema. Za pozitivan efekat nije potrebno da pojedete kilogram voća, dovoljno je oko 200 grama dnevno.
Ove sitne tamne bobice spadaju među nutritivno najbogatije vrste voća. Prepune su vlakana, vitamina C, vitamina K i mangana, ali njihov glavni adut krije se u posebnom biljnom jedinjenju – antocijaninima. Reč je o polifenolnim flavonoidima koji borovnicama daju karakterističnu tamnoplavu boju i koji su, prema mišljenju naučnika, zaslužni za većinu njihovih zdravstvenih benefita.
Pregled 12 studija pokazao je da borovnice pozitivno utiču na čitav organizam. Jedan od ključnih nalaza jeste da mogu poboljšati endotelnu funkciju – sposobnost krvnih sudova da se opuste i pravilno šire. Taj efekat primećen je već nekoliko sati nakon jedne porcije, ali i kod redovnog unosa tokom nedelja i meseci.
gpointstudio/Shutterstock
Profesorka Ana Rodriguez-Mateos sa King’s Collegea u Londonu, koja više od dve decenije proučava borovnice, ističe da ih upravo visok sadržaj antocijanina izdvaja od ostalog voća.
- Istina je da borovnice imaju visok sadržaj vlakana i antioksidanasa koji su korisni za zdravlje, ali ono što ih čini posebnim jeste visoka koncentracija antocijanina - naglašava ona.
Studija iz 2023. godine pokazala je da konzumiranje oko 178 grama bobičastog voća dnevno ima značajan pozitivan efekat na kardiovaskularni sistem. Tokom 12 nedelja ispitanici su imali bolje rezultate na testovima pamćenja i pažnje, kao i niže vrednosti krvnog pritiska.
Možda vas zanima…
Osim za srce i mozak, borovnice su korisne i za zdravlje creva. Istraživanja ukazuju da deluju gotovo probiotički, podstiču rast korisnih bakterija i povećavaju raznolikost crevnog mikrobioma, što se povezuje sa jačim imunitetom i manjim rizikom od hroničnih bolesti.
Nutritivne razlike između svežih, smrznutih i liofilizovanih borovnica su minimalne, pa ih možete dodavati u ovsene pahuljice, jogurt ili smutije. Ipak, osobe koje uzimaju lekove za razređivanje krvi trebalo bi da prate unos zbog vitamina K, dok oni sa osetljivim crevima treba postepeno da povećavaju količinu zbog vlakana, a o tome piše i Deli mejl (Daily mail).
Komentari (0)