Konzumiranje hrane bogate živim bakterijama i fermentisanim namirnicama moglo bi značajno da utiče na nivo lošeg holesterola i zdravlje srca, pokazuje najnovije istraživanje australijskih naučnika. Namirnice poput kombuhe, kefira, kimčija i jogurta, koje sadrže žive mikroorganizme, odavno su povezivane sa boljim zdravljem creva. Međutim, nova studija ukazuje da njihovi benefiti idu i dalje, mogle bi da povećaju nivo dobrog HDL holesterola, pomognu u regulaciji šećera u krvi i doprinesu smanjenju telesne težine, čime se umanjuje rizik od hroničnih bolesti.
Istraživači sa Univerziteta u Astraliji (University of Newcastle) analizirali ishranu 58 zdravih odraslih osoba tokom perioda od tri do šest meseci. Razvijena je baza podataka sa 200 uobičajenih australijskih namirnica i pića, kako bi se procenilo koliko živih mikroba svaka od njih sadrži. Ispostavilo se da većina hrane, poput povrća, žitarica i mesa ima nizak sadržaj živih bakterija, dok su jogurt i kisela pavlaka među retkima sa visokim udelom.
Učesnici koji su unosili više namirnica bogatih živim mikrobima imali su nižu telesnu težinu, manji obim struka, bolju kontrolu šećera u krvi i viši nivo HDL holesterola. HDL, poznat kao dobar holesterol, pomaže u uklanjanju viška masti iz krvotoka i vraća ih u jetru, gde se razgrađuju. Kada je njegov nivo nizak, loš, LDL holesterol može da se nagomila, što povećava rizik od srčanog i moždanog udara.
VH-studio/Shutterstock
Naučnici pretpostavljaju da fermentacija podstiče stvaranje kratkolančanih masnih kiselina u debelom crevu, koje utiču na metabolizam i smanjuju upalne procese u organizmu. Rezultati su objavljeni u časopisu Nutrition Research, uz napomenu da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se ovi efekti definitivno potvrdili.
Ranije studije već su pokazale slične rezultate. Istraživanje iz 2024. godine utvrdilo je da probiotici povećavaju nivo HDL holesterola kod osoba sa dijabetesom tipa 2, dok je drugo ispitivanje pokazalo da ovsena kaša može da smanji LDL holesterol za 10 odsto za samo dva dana.
Kardiovaskularne bolesti i dalje su vodeći uzrok smrtnosti u svetu i odgovorne su za oko 30 odsto svih smrtnih slučajeva. Stručnjaci zato poručuju da uvođenje fermentisanih namirnica u svakodnevnu ishranu može biti jednostavan, ali značajan korak ka očuvanju zdravlja srca.
Možda vas zanima…
Komentari (0)