Novo istraživanje objavljeno u časopisu Sošal sajens end medisin pokazuje da češći i duži boravak u prirodi ima direktnu vezu s kvalitetnijom i održivijom ishranom. Rezultati studije ukazuju da male, svakodnevne interakcije sa zelenilom i otvorenim prostorima mogu da promene prehrambene navike nabolje, a pritom ne zahtevaju nikakve radikalne promene u životu.
Priroda kao saveznik vaše ishrane
Istraživači sa Dreksel univerziteta i Škole medicine Vejk forest kombinovali su onlajn anketu i dubinske intervjue da bi bolje razumeli kako kontakt s prirodom utiče na izbor hrane. U prvom delu studije, 300 odraslih osoba iz različitih delova Sjedinjenih Američkih Država ispunilo je upitnik o tome koliko često i koliko dugo provode vreme u prirodi. Naučnici su posmatrali tri tipa kontakta:
- indirektan - posmatranje prirode kroz prozor
- slučajan ili incidentan - prolazak kroz zelene površine ili držanje biljaka u prostoru koji često koriste
- nameran - svestan boravak u prirodi kroz šetnje, odlazak u park, planinarenje ili baštovanstvo
Nakon toga, ispitanici su popunili detaljan upitnik o ishrani u poslednjih mesec dana.
Shutterstock/PintoArt
Istraživači su koristili dva indeksa: Helti Iting Index-2020 (Healthy Eating Index-2020), koji meri koliko se ishrana približava preporučenim smernicama za Amerikance, i It - Lanset indeks (EAT-Lancet indeks), koji ocenjuje prehrambene obrasce u skladu s preporukama za zdravlje ljudi i očuvanje planete.
Kako boravak napolju menja navike u jelu
U drugoj fazi, 30 učesnika je odabrano za dubinske intervjue da bi se pojasnile veze između broja kontakta s prirodom i kvaliteta ishrane. Rezultati su pokazali jasnu statistički značajnu vezu: učestalije i duže interakcije, posebno incidentalne i namerne, bile su povezane sa višim rezultatima na oba indeksa.
Intervjui su otkrili četiri ključna razloga za ovu vezu:
Možda vas zanima…
- Prvo, boravak u prirodi smanjuje stres i olakšava donošenje zdravijih odluka o hrani, dok dosada i napetost često vode ka nezdravim izborima.
- Drugi faktor je orijentacija na zdravlje: osobe koje više brinu o svom zdravlju istovremeno češće traže kontakt sa prirodom i pažljivije biraju namirnice.
- Treći razlog je osećaj povezanosti sa prirodom koji podstiče želju za celovitom, minimalno prerađenom hranom - posebno među ljudima koji gaje svoje biljke ili povrće.
- Četvrta tema odnosi se na ekološku svest: oni koji razmišljaju o uticaju hrane na životnu sredinu češće biraju održive prehrambene obrasce, birajući lokalne i sezonske proizvode.
Male promene, veliki efekti
Istraživači su takođe naglasili ulogu mentalnog zdravlja u ovoj vezi. Učesnici sa nižim nivoima stresa, anksioznosti i depresije pokazali su snažniju povezanost između boravka u prirodi i zdravih prehrambenih navika, dok loše mentalno stanje može da oteža pretvaranje vremena provedenog napolju u konkretne, zdravije izbore hrane.
Shutterstock/Milosbeo
Studija ima svoja ograničenja - uzorak od 300 osoba ne mora da predstavlja celokupnu populaciju SAD, a podaci se zasnivaju na samoprijavi, što otvara mogućnost grešaka ili pristrasnosti. Ipak, nalazi nude praktične smernice: mala, dosledna ulaganja u kontakt s prirodom mogu značajno da utiču na vašu ishranu.
Autori predlažu jednostavne korake: redovne šetnje kroz parkove ili drvećem obrubljene ulice, držanje biljaka u prostorijama u kojima provodite najviše vremena, uzgoj sopstvene hrane u bašti ili teglama, kao i odlazak na pijace sa lokalnim i sezonskim proizvodima. Ove navike ne zahtevaju drastične promene u rasporedu, ali postepeno mogu da poboljšaju izbor hrane i doprinesu zdravijem, održivijem načinu života.
Komentari (0)