Anis je jedna od onih biljaka koje se lako prepoznaju po mirisu. Sladak, topao i pomalo nalik sladiću, koristi se u kolačima, čajevima, pecivima i pićima, ali ga narodna medicina odavno vezuje i za varenje, nadimanje, kašalj i umirenje organizma. Ipak, iako je koristan kao začin, s njim ne treba preterivati, posebno kada se koristi u obliku ulja ili dodataka ishrani.
Anis, odnosno Pimpinella anisum, jednogodišnja je aromatična biljka iz porodice štitarki. Potiče iz područja istočnog Mediterana i zapadne Azije, a vekovima se koristi i u kuhinji i u tradicionalnoj medicini. Najvredniji deo biljke su sitni plodovi, koje najčešće nazivamo semenkama anisa.
Shutterstock/Manfred Ruckszio
U njima se nalazi eterično ulje bogato anetolom, jedinjenjem koje anisu daje prepoznatljiv miris i slatkast ukus. Upravo zbog te arome anis se koristi u pripremi kolača, keksa, hleba, kompota, čajeva i likera, ali i u poznatim pićima kao što su uzo, sambuka, pastis, raki i mastika.
Za šta se anis najčešće koristi
U našim krajevima anis se najčešće pije kao čaj kada stomak ne radi kako treba. Tradicionalno se koristi kod nadimanja, gasova, mučnine i osećaja težine posle jela. Takva upotreba nije slučajna jer se anis u narodnoj medicini dugo smatra karminativom, odnosno biljkom koja može pomoći kod nakupljanja gasova i grčeva u digestivnom traktu. Pregled naučne literature o Pimpinella anisum navodi da se biljka tradicionalno koristila kao sredstvo za varenje, protiv gasova i kao aromatična lekovita biljka.
Ipak, važno je napraviti razliku između tradicionalne upotrebe i dokazanog lečenja bolesti. Anis može biti prijatan dodatak ishrani i čaju, ali nije zamena za lekove, pregled niti terapiju ako tegobe traju.
Može pomoći kod nadimanja i težine u stomaku
Najčešći razlog zbog kog ljudi posežu za anisom jeste stomak. Šolja blagog čaja od anisa posle jela može prijati osobama koje imaju osećaj nadutosti, gasove ili sporije varenje. Zbog prijatnog mirisa često se kombinuje s komoračem, nanom ili kamilicom. Anis se zato nalazi u mnogim biljnim mešavinama za varenje. Njegov ukus je dovoljno jak da dominira, pa ga treba dodavati umereno. Malo semena može dati aromu celom napitku ili jelu.
Možda vas zanima…
Miris koji se brzo gubi
Jedna praktična stvar kod anisa često se zaboravlja: njegov miris brzo slabi ako se čuva pogrešno. Pošto sadrži eterično ulje, najbolje ga je držati u dobro zatvorenoj staklenoj teglici, na tamnom i suvom mestu. Agroklub navodi da se zbog brzog gubljenja arome preporučuje čuvanje u manjim količinama ili u hermetički zatvorenim posudama.
Ako anis stoji mesecima otvoren u kesici, izgubiće veliki deo mirisa i ukusa. Najbolje je kupovati manje količine, posebno ako ga ne koristite često.
Nije isto što i zvezdasti anis
Mnogi mešaju obični anis i zvezdasti anis jer imaju sličan miris i ukus. Ipak, to nisu iste biljke. Obični anis potiče od biljke Pimpinella anisum, dok je zvezdasti anis plod druge biljke, potpuno drugačijeg izgleda. Sličnost potiče od anetola, aromatičnog jedinjenja koje oba sadrže.
Shutterstock/phil_berry
U kuhinji se ponekad mogu zameniti, ali ne uvek. Obični anis se češće koristi u pecivima, čajevima i kolačima, dok zvezdasti anis ima jaču, topliju aromu i često se koristi u azijskoj kuhinji i začinskim mešavinama.
Šta kaže nauka - a šta treba uzeti s rezervom
Laboratorijska istraživanja pokazuju da anis i njegovo eterično ulje imaju antioksidativna, antimikrobna i antifungalna svojstva, a glavni aktivni sastojak je anetol. Pregledi dostupnih studija navode i da su neka istraživanja ispitivala mogući uticaj anisa na digestivne tegobe, menstrualne bolove i simptome menopauze, ali je kliničkih dokaza i dalje malo i uglavnom su potrebna veća istraživanja.
Zato tvrdnje da anis leči ozbiljna oboljenja treba izbegavati. Može biti koristan začin i tradicionalni biljni napitak, ali ne treba ga predstavljati kao lek za bolesti jetre, prostate, astmu ili infekcije. Takve probleme mora da prati lekar.
Kako se pravi čaj od anisa
Za čaj je dovoljna jedna ravna kašičica semena anisa na šolju ključale vode. Seme je najbolje blago izgnječiti pre prelivanja, jer se tako oslobađa više arome. Prelijte ga vodom, poklopite i ostavite desetak minuta, zatim procedite. Čaj se najčešće pije posle obroka, naročito kada postoji osećaj nadutosti. Ne treba ga piti u velikim količinama niti danima koristiti kao terapiju bez saveta stručnjaka.
Ko treba da bude oprezan
Anis je uobičajeno bezbedan kada se koristi u količinama koje se inače stavljaju u hranu. Veći oprez potreban je kod eteričnog ulja, koncentrovanih preparata i suplemenata. Pojedini navodi kažu da anis može imati estrogenoliko delovanje i da osobe s hormonski osetljivim stanjima, kao i oni koji koriste određene lekove, treba da se posavetuju s lekarom pre upotrebe preparata od anisa, piše WebMD.
Shutterstock/Wirestock Creators
Oprez se savetuje i trudnicama, dojiljama, deci, osobama koje imaju alergiju na biljke iz iste porodice, kao što su komorač, celer, peršun ili mirođija, kao i svima koji imaju hroničnu terapiju. Eterično ulje anisa ne treba nanositi direktno na kožu bez stručnog saveta jer može izazvati iritaciju.
Mali začin koji vredi imati u kuhinji
Anis nije čudesni lek, ali jeste vredan začin sa dugom tradicijom. Daje poseban miris pecivima, kolačima, čajevima i zimskim napicima, a mnogima prija i posle težeg obroka.
Najpametnije ga je koristiti jednostavno: malo u kolačima, malo u čaju, malo u domaćim kompotima ili pecivu. Kao i kod svih lekovitih biljaka, mera je najvažnija. U tanjiru i šolji može biti saveznik, ali ozbiljne tegobe ne treba lečiti začinom iz kuhinjske police.
Komentari (0)