Rak dojke, gojaznost, hormonske promene i menopauza bile su neke od najvažnijih tema konferencije "Zdravlje žena Srbije", na kojoj su lekari upozorili na značaj preventivnih pregleda, ali i objasnili kako svakodnevne navike mogu da utiču na zdravlje žena. Posebna pažnja posvećena je simptomima koji se često zanemaruju, ishrani i promenama kroz koje žensko telo prolazi sa godinama.
Tradicionalna konferencija "Zdravlje žena Srbije", održana je 13. oktobra u Beogradu i okupila stručnjake iz različitih oblasti medicine. Ovogodišnji skup bio je posvećen temama koje se tiču žena u različitim životnim dobima, od prevencije raka dojke do izazova koje donose perimenopauza i menopauza.
Učesnici su govorili o značaju ranog otkrivanja bolesti, uticaju gojaznosti na zdravlje, ali i o tome zašto žene često odlažu odlazak kod lekara. Poruka konferencije bila je da preventivni pregledi i briga o sebi ne bi trebalo da budu nešto za šta žene pronalaze vreme tek kada se pojave zdravstveni problemi.
Dr Zoran Gajić: Rak dojke u 90 odsto slučajeva počinje bezbolnim čvorićem
Prvi panel bio je posvećen raku dojke, a prim. dr Zoran Gajić, onkolog Opšte bolnice Kruševac, govorio je o značaju pravovremenog otkrivanja bolesti. Prema njegovim rečima, iako su metode lečenja značajno napredovale, jedan od najvažnijih faktora za uspešan ishod jeste stadijum u kojem je bolest otkrivena.
Srecne.rs
Dr Gajić je upozorio da se Srbija po učestalosti raka dojke nalazi približno u sredini evropske liste, dok je po smrtnosti među zemljama sa najnepovoljnijim rezultatima. Upravo zbog toga apelovao je na žene da ne čekaju pojavu simptoma kako bi zakazale pregled.
- Idealno je da žena ode na pregled pre nego što ima simptome. Negde oko 90 odsto tumora dojke počinje kao neki mali tvrd, neravan i bezbolan čvorić koji vrlo polako raste. Žene dopuštaju da raste do zabrinjavajućih dimenzija. Počinju i na drugačiji način, kroz upalu dojke, kao i krvavu sekreciju ili uvlačenje dela bradavice, ali to je 10 posto - istakao je dr Gajić.
Možda vas zanima…
On je objasnio i da samopregled, ultrazvuk i mamografija imaju različite uloge u otkrivanju promena na dojkama. Posebno je istakao značaj mamografije, koju je preporučio ženama od 45. do 70. godine na svake dve godine, dok se kod žena sa povećanim rizikom plan pregleda određuje individualno.
Strah od dijagnoze često je razlog odlaganja pregleda
O psihološkim preprekama koje žene sprečavaju da se na vreme obrate lekaru govorila je psihoonkolog Sandra Bijelac iz Psihoonkološkog centra. Kako je objasnila, odlaganje pregleda ne mora da bude posledica neodgovornosti, već straha od rezultata i svega što eventualna dijagnoza može da donese.
Brojne porodične i poslovne obaveze dodatno otežavaju situaciju, zbog čega žene neretko brinu o zdravlju drugih članova porodice, dok svoje potrebe ostavljaju po strani.
- Telo ne možemo lečiti bez lečenja duše. Neodlazak na preventivni pregled nije neodgovornost, nego strah šta za nju maligna bolest prestavlja. Katastrofična predviđanja sprečavaju ženu i odlažu odlazak na pregled. Žene imaju mnogo obaveza i pritisnute standardima, imamo mnogo uloga i sebe stavljamo na poslednje mesto. Vodimo brigo o svima, a najmanje brigu o sebi - objasnila je ona.
Bijelac je naglasila da podrška porodice i prijatelja može imati veliki značaj, posebno u trenutku suočavanja sa dijagnozom. Umesto uobičajenih rečenica kojima se od žene očekuje da bude jaka, mnogo je važnije saslušati je, prihvatiti njena osećanja i pokazati joj da kroz bolest ne mora da prolazi sama.
Dr Kristina Saravinovska: Gojaznost povećava rizik od određenih malignih bolesti
Na istom panelu o faktorima rizika govorila je dr Kristina Saravinovska, specijalizantkinja interne medicine na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKCS. Objasnila je da postoje faktori na koje nije moguće uticati, poput godina i genetske predispozicije, ali i oni koji su povezani sa životnim navikama. Posebno je ukazala na gojaznost, konzumiranje alkohola i nikotina.
- Najvažnije je da promenimo način kako posmatramo gojaznost. To nije samo višak kilograma, nego hronična kompleksna bolest koja je povezana sa brojnim oboljenjima koja mogu nastati. Gojaznost predstavlja faktor rizika za pojedina maligna oboljenja, kao i karcinom dojke posle menopauze - istakla je ona.
Dr Saravinovska je objasnila da tokom menopauze dolazi do značajnih hormonskih promena, a da masno tkivo postaje važan izvor estrogena. Upravo zbog toga višak masnog tkiva može doprineti stvaranju uslova koji pogoduju razvoju određenih malignih bolesti. Ipak, naglasila je da gojaznost nije jedini uzrok nastanka bolesti, niti znači da će svaka žena koja ima višak kilograma razviti karcinom.
Kao jedan od najjednostavnijih načina za promenu životnih navika preporučila je svakodnevno hodanje od 30 minuta do sat vremena. Posebno je upozorila da kratkotrajne rigorozne dijete nisu dugoročno rešenje i da je mnogo važnije postepeno usvajanje navika koje žena može da održava godinama.
Menopauza ne donosi samo hormonske promene
Drugi panel konferencije bio je posvećen perimenopauzi i menopauzi, dijagnostici i načinima očuvanja kvaliteta života u ovom periodu. U razgovoru su učestvovale prim. dr sci. med. Dejana Milojević, specijalistkinja ginekologije i akušerstva, prim. dr Branka Konstantinović Birovljev, specijalistkinja higijene i subspecijalistkinja ishrane, kao i psihološkinja Milica Petrović iz MediGroup MindCare.
Dr Branka Konstantinović Birovljev objasnila je da menopauza utiče na mnogo više od reproduktivnog zdravlja. Promene mogu da se odraze na raspoloženje, koncentraciju, kvalitet sna, raspodelu masnog tkiva, mišićnu masu i zdravlje kostiju.
- Menopauza nije samo promena polnih hormona, već i raspodela energije, raspodela masti, promena raspoloženja, razdražljivost, brain fog, nesanice koje ometaju kvalitet života... Žena obično kaže sve radim isto, a više nisam ista. Te male promene čine da je život drugačiji - istakla je dr Konstantinović Birovljev.
Kako je objasnila, u ovom životnom periodu dolazi do promena u funkcionisanju organizma, zbog čega žene mogu primetiti da im navike koje su godinama imale više ne donose iste rezultate. Posebno je istakla značaj očuvanja mišićne mase i zdravlja kostiju, ali i potrebu da se fizičko i mentalno zdravlje posmatraju kao celina.
Koju hranu treba izbegavati u menopauzi
Govoreći o ishrani, dr Branka Konstantinović Birovljev upozorila je da stres, nedostatak sna i svakodnevne obaveze mogu uticati na izbor namirnica. Žene tada često posežu za hranom koja donosi trenutno zadovoljstvo, naročito za industrijski prerađenim proizvodima.
Prema njenom objašnjenju, dugoročne navike u ishrani utiču i na crevnu mikrobiotu, zbog čega je važno obratiti pažnju na dovoljan unos vlakana i izbor kvalitetnih namirnica. Posebno je preporučila povrće, kvalitetne izvore proteina i zdrave masti, uz smanjenje unosa šećera i grickalica između obroka.
- Treba izbaciti grickanje između obroka, da imate tri obroka, što je jako bitno zbog problema insulinske rezistencije. Treba ishrana da bude prava hrana, hrana koja se kupuje na pijaci bez etiketa, da imate povrće na stolu za sva tri obroka. kvalitetni protein zbog mišića, kao što su meso, mleko, jaja... Što se tiče masti, treba da koristimo zdrave masti i da izbacimo ugljene hidrate koji nisu esencijalne hranljive materije, i da se šećer izbaci - savetovala je dr Branka Konstantinović Birovljev.
Pored ishrane, istakla je da su redovna fizička aktivnost, kvalitetan san i smanjenje stresa važni za očuvanje zdravlja tokom menopauze. Promene ne moraju da budu drastične, ali je potrebno da postanu deo svakodnevnog života.
Konferencija "Zdravlje žena Srbije" tako je otvorila niz pitanja koja se tiču različitih životnih faza žena, od ranog otkrivanja raka dojke do suočavanja sa promenama koje donosi menopauza. Zajednička poruka stručnjaka bila je da briga o zdravlju ne počinje tek kada se pojave simptomi, već mnogo ranije, redovnim pregledima, odgovarajućom ishranom i navikama koje mogu doprineti boljem kvalitetu života, prenosi Lepa i Srećna.
Komentari (0)