Iako se mnogi roditelji trude da prema svojoj deci budu potpuno jednaki, istraživanja pokazuju da to u praksi često nije slučaj. Studije ukazuju na to da roditelji, svesno ili nesvesno, češće pokazuju veću naklonost prema jednom detetu - a najčešće je to prvorođena ćerka.
Jedno britansko istraživanje ranije je pokazalo da čak 74 odsto majki i 70 odsto očeva sa više dece priznaje da su bliži jednom detetu nego ostalima. Najnovija velika analiza istraživača sa Univerziteta Brigam Jang (Brigham Young University – BYU) ide i korak dalje, otkrivajući da redosled rođenja, pol i crte ličnosti značajno utiču na to koje dete dobija povlašćen tretman.
Istraživanje, objavljeno u uglednom časopisu Psychological Bulletin, pokazuje da su prvorođena deca - naročito ćerke - u proseku su najpovoljnijoj poziciji kada je reč o roditeljskom poverenju, slobodi i autonomiji. Roditelji im češće popuštaju, daju više odgovornosti i ranije dozvoljavaju samostalnost. Pored toga, deca koja se opisuju kao saradljiva i topla takođe češće dobijaju pozitivniji tretman.
Vođa istraživanja, profesor Aleks Džensen sa BYU-a, ističe da roditelji ponekad toliko žele da sve bude "isto" da zanemare činjenicu da svako dete ima različite potrebe. On naglašava da cilj nije da se roditelji osećaju krivima, već da rezultate iskoriste kao priliku da preispitaju sopstveno ponašanje i budu pravedniji tamo gde je to potrebno.
AI U.S.
Istraživački tim analizirao je podatke 19.469 učesnika iz više naučnih baza i studija, posmatrajući obrasce favorizovanja u odnosu na redosled rođenja, pol, temperament i osobine ličnosti. Iako se često veruje da su najmlađa deca "mezimci", rezultati su pokazali da prvorođeni, ćerke i deca sa društveno poželjnim osobinama ipak imaju prednost.
Kada je reč o autonomiji i kontroli, starija deca češće dobijaju više slobode. U ukupnom zbiru, ćerke su se pokazale kao najpozitivnije ocenjena grupa.
Možda vas zanima…
Profesor Džensen objašnjava da se roditelji ponekad jednostavno lakše povezuju sa jednim detetom - zbog sličnog karaktera, pola, redosleda rođenja ili zajedničkih interesovanja. Međutim, upozorava da i suptilne razlike u ponašanju mogu biti doživljene kao favoritizam.
Studija takođe ukazuje na moguće negativne posledice za "manje favorizovanu" decu, uključujući slabije mentalno zdravlje i veću sklonost problematičnom ponašanju. Deca koja se osećaju zapostavljeno kod kuće mogu to pokazivati i u školi ili u društvu.
Shutterstock/Lordn
Saveti stručnjaka su jednostavni i praktični: obratite pažnju na situacije koje deluju nepravedno. Deca će jasno pokazati kada misle da nešto nije fer. U tim trenucima važno je zastati, saslušati ih i proceniti.
Za roditelje koji imaju osećaj da nisu podjednako bliski sa svom decom, Džensen preporučuje svesno građenje odnosa - kroz zajedničko vreme i aktivnosti u kojima oba učestvuju sa zadovoljstvom. Kako zaključuje, kvalitetan odnos zahteva vreme.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)