Želja za dugim i zdravim životom stara je koliko i čovek, ali oni koji dožive stotu godinu i dalje su prava retkost. Upravo zato naučnici godinama pokušavaju da otkriju šta ih izdvaja od većine ljudi. Jedni veruju da je ključ u ishrani, drugi u životnim navikama, a treći u nasleđu, ali izgleda da jedinstven odgovor ne postoji.
Novo istraživanje donelo je zanimljive zaključke i ukazuje na to da se tajna dugovečnosti možda krije u načinu na koji telo stari. Naučnici su analizirali uzorke krvi ljudi starijih od 100 godina, kao i osoba u osamdesetim godinama i onih između 30 i 60 godina. Posebno su proučavali veliki broj belančevina u krvi kako bi otkrili postoje li razlike koje mogu objasniti dug život.
Rezultati su pokazali da ljudi koji su doživeli stotu ne stare na isti način kao većina. Kod njih je pronađeno više desetina belančevina koje su slične onima kakve se inače nalaze kod mlađih osoba. Upravo te razlike mogle bi biti jedan od važnih odgovora po pitanju dugovečnosti.
freepik
Posebnu pažnju naučnika privukle su belančevine povezane sa takozvanim oksidativnim stresom. To je stanje u organizmu koje nastaje kada postoji neravnoteža između štetnih molekula i zaštitnih materija, što može dovesti do oštećenja ćelija. Ovaj proces se dugo dovodi u vezu sa ozbiljnim bolestima, poput bolesti srca, zaboravnosti i raka. Na njega utiču i spoljašnji faktori, kao što su zagađenje i dim cigareta.
Ipak, jedno otkriće posebno je iznenadilo istraživače. Kod ljudi starijih od 100 godina zabeležene su niže vrednosti zaštitnih belančevina nego kod drugih starijih osoba, ali to kod njih nije imalo štetne posledice. Naučnici pretpostavljaju da je razlog u tome što njihovo telo ima veoma nizak nivo štetnih procesa, pa mu nije potrebna dodatna zaštita.
Pored toga, otkrivene su i druge razlike. Belančevine koje pomažu da tkiva ostanu čvrsta kod stogodišnjaka bile su na nivou sličnom mlađim osobama. Takođe su imali manje onih koje se povezuju sa preradom masti, a koje se obično povećavaju sa godinama.
Možda vas zanima…
Sve to ukazuje na to da dug život nije posledica jednog čarobnog faktora, već kombinacije više stvari. Zdrav način života, izbegavanje štetnih uticaja iz okoline i povoljna genetika verovatno zajedno utiču na to kako starimo. Iako dobre navike ne mogu da garantuju da ćemo doživeti stotu godinu, one svakako mogu pomoći da starimo sporije i da duže ostanemo zdravi. Upravo u tome, čini se, leži prava tajna dugovečnosti.
Komentari (0)