Smatra se da neke majke previše razmaze sinove i to traje predugo, stvarajući osećaj povlašćenosti koji kasnije uništava njihove veze. Odnos deteta s primarnim starateljem direktno utiče na njegovo ponašanje u romantičnim odnosima u odraslom dobu, a majka koja je previše vezana ili koja sina idealizuje može značajno usporiti njegov razvoj.
Potrebno im je stalno uveravanje
Muškarac koga je majka previše razmazila često traži stalno uveravanje u vezi. Nakon života u kojem su mu roditelji stalno govorili da je sjajan, ne zna kako da funkcioniše bez takve potvrde. S vremenom počinje da smatra da mu to pripada. Iako je pružanje emocionalne podrške partneru važan deo zdrave veze, postoji razlika između načina na koji umirujete predškolca i načina na koji treba da se ophodite prema odrasloj osobi.
U jednoj disertaciji na Univerzitetu "Brigam Jang" Amber A. Prajs objašnjava da ljudi s "eksternalizovanom percepcijom sebe" (koji sebe definišu na osnovu tuđih reakcija) imaju poteškoće da izgrade stabilan identitet, što slabi njihovu sposobnost za emocionalnu bliskost. Prajsova navodi da potraga za potvrdom u vezi treba da dolazi iz "pozicije sigurnosti", a ne iz pokušaja da se potvrda izvuče od druge osobe.
PeopleImages/Shutterstock
Iako ovo u početku može delovati simpatično, partnerku stavlja u ulogu majke. Po svemu sudeći, nije privlačno da se partner ponaša kao da ste mu majka. Takođe, to nije ravnopravan odnos jer osoba u ulozi staratelja ne može biti potpuno samostalna kao tipičan odrasli partner i s vremenom će verovatno postati ogorčena.
Teško donose odluke
Muškarci koje su majke razmazile često imaju problem da samostalno donose odluke u odraslim vezama. Njihova majka je verovatno donosila važne odluke umesto njih, pa verovatno nikada nisu razvili osećaj lične efikasnosti ili autonomije. Razmazivanjem im je usađena naučena bespomoćnost, osobina koju i ne pokušavaju da prevaziđu. Još gore, često prebacuju donošenje odluka na partnerku, što stvara nezdrav odnos moći i kontrole, prenosi Yourtango.com.
Partnerka može donositi sebične odluke koje nisu u njegovom interesu, pa on gubi autonomiju i ostaje zaglavljen u detinjem obrascu ponašanja, sve dok ne eksplodira od frustracije ili ne postane potpuno pasivan i oslabljen.
Možda vas zanima…
Ne pomažu u kućnim poslovima
Ako poznajete muškarca koji gotovo ništa ne radi po kući, velika je verovatnoća da ga je majka razmazila. Ne samo da je sve radila umesto njega već ga nije naučila ni da primeti kada nešto treba uraditi. Iako majke misle da time pomažu, istraživanja s Harvarda i univerziteta u Minesoti pokazuju da deca koja imaju kućne obaveze postaju srećniji i uspešniji odrasli ljudi. To razvija empatiju i radne navike.
Shutterstock/wee dezign
Ovo ne samo da muškarca čini nesposobnim kada živi sam već mu otežava da pronađe partnerku koja mu je ravnopravna i koju može da poštuje. Prema studiji Instituta za rodnu ravnopravnost, žene provode dvostruko više vremena u brizi o deci i kućnim poslovima nego muškarci, čak i kada nemaju decu, udate žene rade znatno više po kući. Čak i kada žena zarađuje više ili je jedini hranilac porodice, često i dalje radi više u domaćinstvu. Nije ni čudo što ovakvi razmaženi muškarci teško pronalaze ravnopravne partnere.
Očekuju da ih partnerke razmaze
Muškarci koje su majke previše pazile često očekuju isto od partnerki u braku. Možda nisu svesni toga, ali očekuju da partnerka zadovoljava njihove potrebe kao majka. Kako objašnjava psiholog Miczi Bokman, problemi s majkom u odraslom dobu zavise od odnosa majka-dete. Oni koji su imali prezaštitničke majke razvijaju drugačije obrasce nego oni koji su bili zanemareni. Iako svaka veza uključuje davanje i primanje, zdrava veza je uravnotežena. Muškarac koji je razmažen može biti dobar i pun poštovanja, ali često nosi duboko ukorenjen osećaj da mu sve pripada.
Izbegavaju konflikte po svaku cenu
Ovakav muškarac često ne zna da se nosi s konfliktima. Možda ga je majka ućutkivala ili je uvek preuzimala kontrolu, a moguće je i da ga je štitila od svih problema. Iako to deluje kao dobra roditeljska strategija, kasnije ozbiljno šteti odnosima. Terapeut Margot Braun objašnjava da je određena količina konflikta normalna i zdrava u vezi, bitno je kako se par nosi s njim. Sam konflikt ne znači da je veza osuđena na propast, ali nesposobnost da se konflikt reši jeste znak emocionalne nezrelosti.
Teško upravljaju emocijama
Malo šta je tužnije od muškarca koji ne zna kako da se nosi sa sopstvenim emocijama. Lako se uznemiri, brzo se naljuti i povlači se bez upozorenja kada je povređen. Ovo potiče iz detinjstva jer se majka više bavila njegovom srećom nego razvojem emocionalne otpornosti.
Shutterstock/Krakenimages.com
Nije naučio da se nosi s razočaranjem i neprijatnostima. Zato kao odrasla osoba zavisi od partnerke da ga "stabilizuje". Učenje emocionalne stabilnosti počinje prihvatanjem sopstvenih osećanja bez potiskivanja. Tehnike "uzemljenja" pomažu da se osoba vrati u sadašnji trenutak i reguliše stres. Bez razvoja emocionalne inteligencije, ovakav muškarac će stalno nanositi štetu svojim vezama.
Ne preuzimaju inicijativu
Muškarac koji je bio prezaštićen ili kontrolisan retko pokazuje inicijativu. Nikada nije naučio da deluje samostalno, sve je počinjalo od njegove majke. Zbog toga nije razvio sebe i ne zna šta želi, pa postaje pasivan u vezi. Navikao je da bude u "pozadini" sopstvenog života, pa sve odluke prepušta partnerki. Možda će je zaprositi, ali neće učestvovati u planiranju venčanja. Nema mišljenje o detaljima poput cveća, liste gostiju ili čak sopstvenog odela. Očekivanje da partnerka nosi teret svih važnih odluka nije pravedan način za izgradnju zajedničkog života, piše pomenuti medij.
Komentari (0)