Mnogi ljudi se bar jednom u životu nađu u situaciji da se vraćaju osobama koje ih nisu izabrale, nisu uzvratile emocije ili su ih napustile. Iako iz racionalne perspektive deluje nelogično, psiholozi objašnjavaju da se iza ovog obrasca krije složen spoj emocija, navika i neurobioloških reakcija.
Jedan od ključnih razloga je tzv. "efekat nedovršenosti". Mozak teži zatvaranju emocionalnih krugova, pa odnosi koji su ostali bez jasnog kraja postaju opsesivna tačka razmišljanja. Kada nema odgovora, um ga stalno traži, idealizujući osobu i situaciju, često brišući iz sećanja sve ono što nije funkcionisalo.
Drugi važan faktor je dopaminska zavisnost. Neizvesnost u odnosu - poruke koje ponekad stižu, pa nestaju, stvara sličan obrazac kao kockanje. Mozak se "nagrađuje" svaki put kada dobije pažnju osobe koja nas odbacuje, što stvara emocionalnu petlju iz koje je teško izaći.
shutterstock.com/PeopleImages
Tu je i pitanje samopouzdanja. Kada nas neko ne izabere, javlja se potreba da "dokažemo suprotno", da budemo dovoljno dobri upravo toj osobi. Umesto da prihvatimo odbijanje kao signal nesklada, često ga doživljavamo kao izazov koji moramo da pobedimo.
Psiholozi ističu i ulogu emocionalnih obrazaca iz ranog života. Ljudi koji su navikli na nedoslednu ljubav ili emocionalnu distancu u detinjstvu češće biraju odnose koji ponavljaju isti obrazac - bliskost koja nije stabilna i ljubav koja dolazi "na kašičicu".
Važan deo priče je i idealizacija. Kada nekoga ne možemo da imamo, skloni smo da mu pripisujemo osobine koje možda i nema. U glavi gradimo verziju odnosa koja nikada nije postojala u stvarnosti, već samo u našoj želji.
Možda vas zanima…
Stručnjaci savetuju da je prvi korak ka izlasku iz ovog kruga prepoznavanje obrasca. Tek kada razumemo zašto se vraćamo, možemo da počnemo da ga menjamo. Umesto traženja potvrde od onih koji nas nisu izabrali, fokus se prebacuje na odnose u kojima postoji uzajamnost, stabilnost i poštovanje.
Komentari (0)