Pavle Mirović (20) iz Beograda od svoje osme godine ima dijagnostikovan autizam, potpuno je neverbalan i nesamostalan. Međutim, ovo nije priča o mladiću zarobljenom dijagnozom, mladiću koji je nevidljiv za sistem i svet oko sebe. Naprotiv! Ukoliko ukucate njegovo ime i prezime u pretraživač, odmah će vam izaći slika najsmejanog momka s medaljom oko vrata. Pavle, naime, osvaja medalje ne samo u paraatletici (trke), već i na regularnim trkama, pa čak i polumaratonima.
On ne staje
O Pavlovom putu, njegovim navikama i obavezama pričamo s osobom koja ga najbolje poznaje - njegovom mamom Draganom Mirović. Na početku razgovora, dok sumira put svog mlađeg sina, kaže da se već s oko dve i po godine videlo da Pavlov razvoj ne ide urednim tokom. Posle nekoliko radnih dijagnoza, oko osme godine mu je postavljena definitivna dijagnoza - autizam.
Privatna arhiva
- Kad vidite da nešto nije kako treba, prva reakcija roditelja je neverica, pokušaj da se to prevaziđe, da se sve proba, i to je veoma mučan period za roditelja. Kad se postavila definitivna dijagnoza, to je za mene lično bilo olakšanje jer čovek prihvati stanje takvo takvo jeste i gleda da se prilagodi. Kad ti to prihvatiš - tako je, kako je, kad prestaneš da menjaš dete, onda se život preokrene u pozitivnom smeru i svaki korak ti je zapravo veliki - kaže Dragana, kao i da je Pavle potpuno neverbalan, da ima neki fond reči, od 200 do 300, ali da ih ne upotrebljava funkcionalno niti shvata značaj komunikacije.
Privatna arhiva
Pavla opisuje kao dobro, radoznalo i nesebično dete koje ima jak voljni element i on mu, smatra, pobija autizam. Njegova svakodnevica je ustaljena - ide u Srednju zanatsku školu, smer cvećar-vrtlar, s ličnim pratiocem, po njega dolazi autobus, a kući je već posle ručka oko 12.30.
- Potom se odmori i ide na trening. Pavle trenira s klubom Trkač 011 i s njihovim trenerom Deskom Gajićem. Trening mu traje oko sat, sat i po. Posle treninga opet sledi odmor. Na spavanje ide oko 22 sata - navodi Dragana.
Pavle, pored grupnih, ide i na individualne treninge, kao i na fizijatrijske tretmane.
Možda vas zanima…
Dragan Kadić
- Pavle radi s fizijatrom Jelenom Lečoski, ona je izvanredan fizijatar i dosta radi s decom sa smetnjama. Individualne treninge ima danima kad ne ide u klub, tako da, zapravo, Pavle gotovo svakog dana ima treninge. Na dugim relacijama, kad trči polumaratone, njegov pratilac je Branko Hrnjaz. Zajedno trče već pet-šest godina. Pavle nema mogućnost pravljenja neke strateške podloge ili taktike, u smislu, sad ću da ubrzam ili usporim, potrebno je da ga neko usmerava, drugo, Pavle bi zalutao. Njega ne drži fokus. Generalno, ne bi mogao da trči bez pratioca - dodaje.
Pavle je divan za saradnju
Branko Hrnjaz (48), profesor fizičke kulture koji radi kao vaspitač u specijalnoj školi i koji prati Pavla u trkama na velikim deonicama, kaže da ga ne posmatra kao momka s autizmom, već kao predivnu, upornu osobu, a s kojom ima divnu saradnju.
Na pitanje kako mu drži fokus tokom dugih deonica, Hrnjaz kaže:
- Rukujemo se, kažem mu: "Danas ćemo lako. Hoćemo da kidamo." On te moje reči ponovi i u samoj trci na svaki kilometar bacimo jedan drugom ruku. To je ritual. Ako vidim da očekuje kraj, motivišem ga još malo: "Bravo, druže."
Ovo je prvi put da radi s detetom s autizmom, ali nije imao bojazan kako će sve izgledati.
- Nikad nisam imao sumnju da može doći do nerazumevanja. Sluša me sve, samo je, eto, tu žal što pričamo - kaže Hrnjaz.
Da je Pavle talentovan za trčanje i neverovatno izdržljiv, otkrili su slučajno tokom korone. Otac ga je vodio na Košutnjak da zajedno trče, kako bi imao neku fizičku aktivnost, da bi se malo izmorio, ali je ubrzo video da Pavla ne može da stigne. Potom su ga upisali u klub i medalje su počele da pljušte. Kao i ostali sportisti, i Pavle ima posebne pripreme pred veće deonice, polumaratone, nekad trče i po dva-tri puta dnevno (s klubom), a intenziviraju se i odlasci na fizikalne tretmane.
Sve po osećaju
- Pred trku, mi pričamo Pavlu, iako ne razume... On vidi da se nešto dešava, ali nije siguran šta. Ne bih rekla da je uzbuđen što se tiče trke, pogotovu što deca s autizmom, generalno, nemaju osećaj niti potrebu da se takmiče. Ako Pavle trči s nekim, on bi radije trčao iza njega, a ne ispred. On je potpuno opušten i rasterećen - kaže Dragana.
Privatna arhiva
Pavlov trener i pratilac na dužim deonicama Branko Hrnjaz ima zadatak da primeti ako Pavle gubi fokus, ako mu nešto skreće pažnju i da ga motiviše da nastave.
- Ako vi Pavlu kažete čak i "Gde si, Pavle?" dok trči, on bi se okrenuo ka izvoru, i ne samo to. Sve što mu se čini zanimljivim, njemu odvlači pažnju, i zato je, između ostalog, trener tu da mu govori: "Hajde, Pavle" - navodi Pavlova mama.
Privatna arhiva
Vezali smo se za njega
Desimir Desko Gajić (64), Pavlov trener u klubu Trkač 011, gde treniraju deca sa smetnjama u razvoju, kaže da je on njihov član tri godine i da imaju neverovatnu saradnju s njim.
- Svi ga prihvataju, svi ga zovu, pozdravljaju, bace mu pet i on njima. Prvi deo treninga radi s grupom, oni ga povedu i oni vode računa sve vreme, a onda ja krenem ka njima i vratim ga nazad. Mi smo se već vezali za njega. On nas sluša, nemamo nikakav problem. Drag je, mio. Nažalost, on nema osećaj za takmičenje, ali kad je u grupi, oni ga animiraju - kaže Gajić.
Na pitanje kako prepoznaju da je umoran, kaže da je jednom stao tokom treninga jer, ispostaviće se, nije spavao noćima, ali kad mu je nečeg, generalno, previše, dodaje Dragana, on to ispolji:
- Kad idu na duže staze, on pita, ali onako tanušnim glasićem "Još malo", to je znak da ga već hvata umor.
Pavle dosad ima osvojenih oko pedesetak medalja, među kojima i medalje za trke u regularnoj konkurenciji.
- Osvojio je srebro u svojoj konkurenciji, tada do 19 godina, na Apatinskom polumaratonu. To je bila regularna trka, deonica od 21 kilometar. Na paraatletskim prvenstvima, tu je trostruki prvak, osvojio je prvo mesto na 5.000 metara. Trčao je i Beogradski polumaraton, koji je teška deonica, istrčao ga je sigurno tri puta - kaže Dragana.
Privatna arhiva
Sport je pomogao u velikoj meri i kod smanjivanja agresije kada je Pavle ušao u pubertet. Klub u kom trenira je deo paraolimpijske priče, ali, ističe Dragana, našem paraolimpijskom komitetu cela priča s intelektualnim teškoćama, s tom kategorijom invaliditeta je novina.
Pavle je ponos škole
Nino Manojlović (43), direktor Srednje zanatske škole, koju pohađa Pavle, opisuje ga kao upornog i vedrog momka.
Privatna arhiva
- Pavle uglavnom pronalazi samostalno svoj mir. On je dečak koji zna šta hoće. Tu mu je bitna podrška roditelja, pa onda svih nastavnika. Ja sam imao zadovoljstvo da budem i njegov nastavnik fizičkog neki period, pre nego što sam postao direktor škole, radio sam s njim i sportske aktivnosti. Bio je vojnik, šta mu se kaže, on će uraditi, više puta ponoviti. Voljeno je dete, voljen momak, kako u kolektivu tako i među drugarima. Mi, kao škola, i ja lično smo ponosni na njega i njegove uspehe. Pavle je ponos škole - kaže Nino.
- Oni imaju mnogo iskustva i uspeha s ljudima koji imaju fizički invaliditet, međutim, kod osoba s intelektualnim teškoćama ta procedura ulaska u međunarodna paraolimpijska takmičenja je potpuno drugačija. Svakako smo učinili prvi korak, to se radi preko Virtusa (to je međunarodna organizacija u okviru Međunarodnog paraolimpijskog komiteta koja uređuje takmičenje isključivo takmičara s intelektualnim teškoćama), ona daje licence, odnosno klasifikuje te intelektualne teškoće. Naša zemlja je postala član Virtusa, pa sad idemo polako u tu proceduru. Pavle je bio nedavno u Švedskoj, učestvovao je na Prvenstvu Evrope u krosu u organizaciji upravo Virtusa i ostvario je uspeh - bio je 15. u trci na 8.000 metara, a 17. u trci na 3.000 metara. Ali, to je kategorija 2,1 intelektualne teškoće. Mi smo Pavla tu prijavili jer je to kategorija gde zajedno sa 2,2 ima pravo da učestvuje na međunarodnim takmičenjima. Kategorija 2,3, koja bi Pavlu najviše odgovarala, i dalje su jedna vrsta eksperimenta. Ljudi iz Evrope hoće da vide koliko uopšte imaju sportista s autizmom koji se takmiče na tom nivou. Ipak, ono što ohrabruje jeste da su svi u Švedskoj nahvalili Pavla, rekli su da je jedinstven i da su prijatno iznenađeni njime - dodaje Dragana.
Povezane vesti
Budi deo Srecne.rs zajednice.
Google News
Komentari (0)