Mihajlo Stojanović, pijanista iz Beograda, tek je napunio 15 godina, a izgradio je ozbiljnu karijeru na međunarodnoj muzičkoj sceni koju priželjkuju i višestruko stariji umetnici širom sveta. U kolekciji ima više od 40 domaćih i internacionalnih priznanja i već je nastupao u Londonu, Berlinu, Parizu, Milanu i Tokiju, a ovog leta je osvojio i prvu nagradu na prestižnom Golden Classical Music Awards u Njujorku, koja mu je omogućila ono o čemu sanjaju generacije muzičara - nastup u jednoj od najpoznatijih koncertnih dvorana na svetu. On je na poziv organizatora tog internacionalnog takmičenja svirao 8. jula, tad još kao 14-godišnjak, na čuvenoj njujorškoj sceni Vajl recital hola u Karnegi holu.
- Osećaj je bio zaista neverovatan, teško ga je opisati. Kada se nađete na sceni Karnegi hola, svesni istorije tog mesta, osetite ogromnu odgovornost. Treme je bilo, ali one dobre, koja vas tera da date sve od sebe. Najveći utisak na mene je ostavila magična akustika dvorane, gde se čuje i najtiši ton, kao i reakcija publike, koja vas prosto ponese. Da, to je bio san koji sam tiho čuvao u sebi otkad sam počeo ozbiljnije da sviram. Svi maštamo o toj sceni, ali, iskreno, nisam verovao da će mi se prilika ukazati tako rano, sa 14 godina. To mi je dalo ogroman vetar u leđa - priča Mihajlo.
Privatna arhiva
Scena i manje glamurozna svakodnevnica
I zaista neposredno nakon istorijskog nastupa u Njujorku nastavio je da niže uspehe. Usledio je nastup i u Čikagu pošto je osvojio treće mesto u finalu visokokonkurentnog takmičenja Chicago International Music Competition u izuzetno jakoj kategoriji rising star.
Privatna arhiva
- Čikago je bio izuzetno težak jer je konkurencija u kategoriji rising star bila veoma jaka, sa sjajnim mladim pijanistima sa svih strana sveta. Zato to treće mesto za mene ima ogroman značaj. Ono je potvrdilo da uspeh u Njujorku nije bio slučajan bljesak, već rezultat kontinuiteta i ozbiljnog rada - navodi Mihajlo.
Međutim, iza velikih scena u svetskim metropolama krije se mnogo manje glamurozna svakodnevica.
Mihajlo niže ovakve uspehe iako nema adekvatan instrument - onaj koji odgovara zahtevima njegovog nivoa sviranja, što on onda snagom volje kompenzuje time što vežba satima, najmanje četiri časa dnevno, u prostorijama škole, gde ide čak i vikendima. Ustupili su mu ključeve, pa nekad otključa školu i svira od jutra do večeri. Mihajlo je učenik Muzičke škole "Josif Marinković" u Beogradu, gde uči u klasi profesorke Tijane Blagojević Casarsa.
Možda vas zanima…
- Moj kućni instrument je električni zbog prirode poziva kojim se bavim, da ne bih ometao komšije i ljude koji žive u blizini. Bilo bi idealno da mogu da vežbam na akustičnom instrumentu, da ne moram stalno da idem ili rano ujutru ili da ostajem do kasno uveče u školi da bih vežbao na pravom klaviru kada su učionice slobodne - navodi Mihajlo.
Finansijski teret i podrška
Mihajlo nema život prosečnog srednjoškolca. Propustio je druženja, igre u parku, rođendane drugara, slave, proslave, matursku ekskurziju u osnovnoj školi, putovanja s folklorom... Ali ne žali jer, kako ističe, radi ono što najviše voli:
- Kada se ozbiljno bavite umetnošću, svesni ste da dan traje samo 24 sata. Slobodnog vremena imam malo i sve mi je isplanirano skoro u minut. Dok moji vršnjaci imaju mnogo više slobode za druženje i opuštanje, ja sate provodim za instrumentom. Trpi taj neki neobavezni društveni život, ali ja to ne doživljavam kao veliku žrtvu jer radim ono što istinski volim. Uz dobru organizaciju uspevam da pronađem balans između škole, vežbanja i nekoliko sati nedeljno koje odvojim samo za sebe i svoje misli.
Porodica je njegova baza i bez te bezuslovne podrške ništa od postignutog ne bi postojalo:
Privatna arhiva
- Jednako mi znači i podrška profesorke, škole i prijatelja. Kada znate da imate stabilan krug ljudi koji veruje u vas i kada gubite i kada pobeđujete, mnogo je lakše izaći na scenu.
Naime, učešća na takmičenjima i putovanja su skupa, što uključuje snalaženje roditelja i organizaciju uz pomoć prijatelja, rodbine, donatora, fondacija...
- Odlasci na velika svetska takmičenja su ogroman finansijski teret koji moja porodica ne može sama da iznese. Pred svako putovanje prolazimo kroz neizvesnost traženja sponzora, donacija i konkursa. To je posebna vrsta stresa van same muzike, ali imamo sreću da se uvek pojave dobri ljudi koji prepoznaju moj trud - navodi ovaj skromni dečak.
Fascinacija klavirom
Ima planove da nastavi da uči, sprema zahtevnije programe i pomera sopstvene granice:
Privatna arhiva
- Za 10 ili 20 godina sebe vidim na velikim svetskim scenama, kako i dalje sa istim žarom sviram i delim muziku sa ljudima. Voleo bih da se u nekom trenutku posvetim i pedagogiji.
I to je logičan sled jer je muzika, kako navodi, u kući oduvek bila u pozadini, a on je odmalena stalno nešto pevušio i lupkao:
- Kada provodiš detinjstvo okružen zvucima, prelazak na svesno bavljenje muzikom desi se potpuno prirodno, kao da drugačije nije ni moglo da bude. Zašto klavir? Fasciniralo me je to što je klavir sam za sebe ceo jedan svet. Može da zvuči neverovatno nežno i tiho, a već u sledećem sekundu da zagrmi snagom čitavog orkestra. Za mene je to instrument koji mi daje potpunu slobodu da izrazim sve ono što ne umem ili ne želim da kažem rečima.
Lična karta
Ime: Mihajlo
Prezime: Stojanović
Godine: 15
Hobi: igra folklor
Otac Branislav: Privilegija i ozbiljna odgovornost
Mihajlov otac Branislav, inače inženjer informatike, kaže da je biti roditelj takvom detetu privilegija, ali i ozbiljna odgovornost:
Dragan Stanković
- Od najranijeg detinjstva je pokazivao neverovatnu radoznalost i neku specifičnu, urođenu blagost. Stabilno je i vedro biće s naglašenom socijalnom inteligencijom. Nosi vanserijski dar, ali uporno beži od hvalospeva i glorifikacije. Užasno mu je važno da ostane čvrsto na zemlji, jednak sa svojim vršnjacima i integrisan u svoje društvo, bez ikakvog izdvajanja. S njim je lako jer je razuman, zreo za svoje godine i poseduje skromnost koja često ostavi bez teksta. S druge strane, težina je što rano sazrevanje i ogroman talenat traže velika odricanja jer posmatrate svoje dete kako provodi sate u ozbiljnom radu i fokusirano nosi teret velikih obaveza, a ujedno svesno balansira između te discipline i želje da proživi obično tinejdžersko detinjstvo kroz folklor i druženje.
I onda, kako navodi, ne možete da ne osetite ogromnu odgovornost, teško je što kao roditelj stalno preispitujete sebe da li mu pružate dovoljno stabilnu podršku i štitite li tu njegovu dragocenu skromnost od spoljnog sveta:
- On nas, zapravo, svakodnevno inspiriše tom lakoćom s kojom nosi svoj talenat, podsećajući nas da se najveće stvari u životu postižu mirnom glavom i otvorenim srcem.
Profesorka Tijana: Uspesi potvrda predanog rada
Tijana Blagojević Casarsa, profesorka Muzičke škole "Josif Marinković" u Beogradu, radi s Mihajlom od početka njegovog muzičkog obrazovanja - šest godina u nižoj i dve u srednjoj muzičkoj školi.
Privatna arhiva
- To je zaista dug i lep period jer sam imala priliku da pratim gotovo čitav njegov muzički razvoj - od deteta koje je napravilo prve ozbiljne korake za klavirom do mladog pijaniste koji danas razmišlja mnogo zrelije o muzici i svom umetničkom putu. Njegovi uspesi su potvrda predanog rada. Biti Mihajlu profesor je istovremeno izazovno i lepo iskustvo. Nije uvek lako jer je učenik koji ima karakter, ideje i potrebu da razume stvari. S takvim učenikom profesor ne može da bude samo neko ko pokazuje kako nešto treba odsvirati. Potrebno je stalno tražiti pravi način da ga usmeriš, ali i da mu ostaviš dovoljno prostora da razvija sopstvenu ličnost. I kad učenik posle toliko godina rada počne da razvija sopstveni umetnički glas, tad profesor oseća da je njegov pravi zadatak ispunjen.
Mihajlo je, navodi profesorka, veoma muzikalno, radoznalo i senzibilno dete, a danas već izrastao u mladog pijanistu s jasno izraženom umetničkom ličnošću:
Privatna arhiva
- Od samog početka bilo je primetno da ima izražen osećaj za zvuk, frazu, karakter i atmosferu dela. Posebno ga izdvaja želja da razume ono što svira, nije mu dovoljno da nešto samo tehnički savlada. Muziku ne doživljava samo kao sviranje nota, već kao način izražavanja, a kroz godine rada razvio je i veliku samostalnost, odgovornost i sve jasniji osećaj za sopstveni umetnički izraz.
Prijavite svoje uzore
Pozivamo škole, klubove i zajednice da prijave talentovanu decu i mlade, kao i sugrađane koji su pokazali humanost ili prevazišli teške izazove, slanjem kratkog opisa i kontakta na mejl katarina.blagovic@medijskamreza.rs
Prijatelji projekta
Kompanije "Imlek", "Hemofarm" i "Banka Intesa" prepoznale su značaj inicijative "Priče o pravim vrednostima", kao platforme koja promoviše odgovornost, solidarnost i autentične društvene vrednosti. Njihova podrška potvrđuje posvećenost negovanju vrednosti koje doprinose razvoju zajednice i isticanju pozitivnih primera koji inspirišu.
Povezane vesti
Budi deo Srecne.rs zajednice.
Google News
Komentari (0)