Kada sam prvi put krenula ka oltaru, mislila sam da je venčanje jednostavno proslava ljubavi prema partneru i početak života ispunjenog srećom. Tek posle trećeg shvatila sam da je svako moje venčanje zapravo bilo ogledalo braka koji će uslediti.
Žrtve koje sam podnosila, crvene zastavice koje sam ignorisala, pa čak i osećaj koji sam imala dok sam stajala pred oltarom – sve je to otkrivalo obrasce i istine koje će se kasnije pojaviti u mojim brakovima. Iako tada nisam bila spremna da to vidim, svako moje venčanje pričalo je svoju priču – a nisu sve imale srećan kraj, počela je ispovest za yourtango jedna mlada žena.
Svako od moja tri venčanja precizno je nagovestilo kako će brak izgledati.
Prvo venčanje: ljubav iz školskih dana
Prvi put sam se udala nedelju dana pre nego što sam napunila 21 godinu. Moj mladoženja bio je otprilike mojih godina. Neki su možda govorili da smo premladi za brak, ali meni se to tada nije činilo tako. Bili smo zajedno još od srednje škole, a nakon toga smo tri godine živeli zajedno. Činilo se prirodnim da taj odnos podignemo na viši nivo. Ljudi su nas stalno pitali kada ćemo se venčati, kao da je to unapred bilo zapisano. I zaista, tako se i desilo.
Nisam imala pravu porodicu koja bi mi pomogla oko organizacije venčanja. Moja majka je živela hiljadu milja daleko, kao i svi ostali članovi porodice. Jednog dana me je pozvala uplakana jer sam izabrala venčanicu, a ona nije bila tu, ponašala se kao da to nije bila u potpunosti njena odluka. Zatim je zapretila da će napraviti scenu na svadbi zbog svoje mentalne bolesti.
– Možda ću imati epizodu (napad) - rekla mi je uz poluosmeh.
Možda vas zanima…
Umesto nje, moja svekrva me je povela u kupovinu venčanice, zajedno sa moje dve zaove. Poznavale su me još od moje šesnaeste godine i, iskreno, u njihovom društvu sam se osećala mnogo prijatnije. Njih tri su imale bezbroj ideja za venčanje i slavlje, i zajedno smo organizovale ceremoniju u crkvi i prijem u hotelskoj sali.
Moj suprug nije želeo da pleše na venčanju, ali je njegova majka bila izričita i naterala ga je. Pojavio se lepo obučen u smokingu i stajao pored mene pred oltarom.
Moj ujak je bio dovoljno ljubazan da snimi venčanje svojom skupom video-kamerom. Kada sam kasnije gledala snimak, sveštenik je govorio, a moj budući muž, umesto da sluša, razmenjivao je zaljubljene poglede sa jednom od mojih deveruša. Tada sam to ignorisala, ali bila je to ogromna crvena zastavica.
Shutterstock/Nicoleta Ionescu
Brak je potrajao 16 godina - dok nije prestao da funkcioniše. Moj muž je počeo aferu sa recepcionerkom iz svoje firme i na kraju je napustio mene i naša dva mala sina zbog nje. U tom trenutku to me je gotovo slomilo. Njegova porodica bila je moja praktično ceo moj život, a onda mi je odjednom bila oduzeta. Nova devojka zauzela je moje mesto za praznike i porodične večere.
Drugo venčanje: sjaj, haos i opasna iluzija
Drugi put sam se udala otprilike godinu dana nakon razvoda - i to je bilo prerano. Baš prerano. Moje samopouzdanje bilo je toliko nisko da sam verovala da me niko više nikada neće želeti za ženu.
Moj drugi muž bio je tridesetpetogodišnjak koji je mislio da mu je i dalje osamnaest. Bilo je trenutaka kada sam iskreno mislila da nije pri zdravoj pameti. Udati se za njega činilo se kao loša ideja, osim jedne činjenice, nosila sam njegovo dete. Želela sam da moja ćerka odrasta uz oba roditelja, ali nisam bila spremna da istovremeno odgajam dvoje dece.
Venčali smo se u Las Vegasu, na onome što mogu opisati samo kao rok-zvezda venčanje. Moj muž je, naravno, sebe smatrao tom zvezdom. Prsluk njegovog smokinga bio je plav i na tufne.
Pozvao je prijatelja da nam se pridruži i bude mu kum, a njih dvojica su noć uoči venčanja proveli obilazeći barove, pijući i drogirajući se.
Bio je januar, a ja sam se smrzavala u svojoj haljini na bretele. Posle ceremonije otišli smo u jedan od čuvenih lasvegaških bifea, trudeći se da ne razmišljamo o tome šta sam upravo uradila time što sam tog čoveka učinila svojim mužem.
Shutterstock/John Danow
Sve je bilo blještavo, ali kičasto, gotovo lažno. Upravo takav bio je i brak. Jedina dobra stvar koja je iz njega proizašla bila je naša prelepa ćerka, za koju on gotovo da nije mario. Provela sam godine pokušavajući da se udaljim od njega. Da nisam uspela, verovatno bih završila mrtva. Uzeo mi je sve što sam imala i za sve me optužio. Dan kada smo se razveli bio je jedan od najboljih dana u mom životu.
Treće venčanje: mir, ljubav i prava bliskost
Moje treće venčanje definitivno će biti i poslednje.
Imala sam sreće da upoznam muškarca toliko dobrog, velikodušnog i nežnog da sam znala da želim da se udam za njega već prvog dana. Kada me je zaprosio tokom utakmice, zgrabila sam ga i rekla “da” hiljadu puta. Zatim sam tapnula ljude u redu ispred nas da im saopštim vest i pokažem prsten. Ubrzo je ceo naš deo tribina navijao i to ne samo za utakmicu.
Bila je to najbolja prosidba koju sam ikada doživela. Moj muž i ja smo pobegli u Ki Vest, gde smo se venčali na plaži u zalazak sunca. Bili smo samo on, ja, fotograf i matičar. Nije bilo nikoga ko bi pravio dramu ili situaciju učinio napornom. Držali smo se za ruke dok smo izgovarali zavete, i bilo je romantično baš onako kako sam oduvek zamišljala. Bez dileme, to je bio najlepši način da se venčam.
Shutterstock/PeopleImages
Moj muž je princ kog sam čekala ceo život. Tretira me kao sebi ravnu i čini da se osećam kao njegova princeza.
Shvatila sam da brakovi ponekad ne uspeju. Zapravo, ja sam savršen primer za to. Ipak, ako bi se ikada desilo nešto što bi razdvojilo mene i mog muža, moja ljubav bi otišla s njim. Ne bih ni pomislila da ponovo izlazim sa nekim drugim. Princ se ne može jednostavno izbrisati.
Komentari (0)