Verovanja i praznovanja srpskog naroda vekovima unazad i danas drastično su izmenjena. Ipak, Badnji dan, badnjak, česnica za Božić i proslavljanje Badnjeg dana i Božića do danas su ostali najbitniji praznici kod našeg naroda. Dr Vesna Marjanović, etnolog i antropolog, samo za Srećne objasnila je simoboliku svega.
- Kod nas je badnjak zapravo sveto drvo, nad kojim se bdi, zato se i zove badnjak - da se bdi nad njim. Inače, za sve veće praznike sve radnje se odvijaju pre izlaska sunca, zato se ide u ranu zoru uvek, dakle pre svanuća. Obično je po badnjak išao domaćin i to najstariji iz kuće i neko najmlađi sa njim. Jer dete je "kopča" da bi se tradicija prenela. Veruje se da je badnjak sa jedne strane povezan sa dušama predaka. Naše podneblje je bogato hrastovim šumama, zato su se naši stari opredelili da to drvo bude cer ili hrast. Onaj ko seče badnjak obično je nosio hlepčić, malo vina i pšenice, kako bi tražio oprost, pa to posečeno mesto drveta zaliva i daruje, i to je uvek činio u rukavicama. Kada se izreže badnjak se postavlja u istočni deo kuće i čeka se da padne mrak da bi se ritualno uneo - objašnjava antropološkinja.
Dr Marjanović objašnjava i kako se badnjak unosi i uz koje reči.
- Domaćin ulazi u dom, uz kucanje tri puta. Domaćica bi pitala ko ide, a on bi odgovarao: "Zdravlje i veselje". Ono što je važno je da se obično išlo u tuđ zabran, da se seče badnjak, jer se verovalo da je to plodonosnije. Kada se badnjak unese, u prošlosti se on nalagao na otvoreno ognjište. Nad njim se bdi, on ne treba da izgori do kraja, već treba da ostanu parčići koji se za Julijansku novu godinu ponavljaju u vidu rituala - objašnjava naša sagovornica.
Srecne.rs
Dr Marjanović objašnjava kako se tradicionalno, u prošlosti pravila i božićna česnica.
- S obzirom na to da je Badnji dan zapravo pripremni dan, lepo obučena domaćica bi u ranu zoru sa "nenačetom vodom", kako se zvala voda i to ona koja se prva donese sa bunara ili sa izvora, mesila česnicu. Česnica može da bude načinjena od razlilčitog zrnevlja, a negde je isključivo od pšeničnog brašna. U nju se stavlja i novčić, ali u nju se ranije stavljalo sve ono što želimo da nam bude bolje u narednoj godini. Tako se ranije stavljalo drvo sa praga, zrno pasulja, zrno kukuruza, komadić od jarma i slično. Česnica se uveče ritualno lomila. Onaj ko bi izvukao paricu, pohvalio se, a domaćin bi otkupio tu paricu i stravljao bi je kod ikone. Ranije je ta parica služila da se kupi šećer ili so. U prošlosti su seoska domaćinstva bila nezavisna, sve su proizvodili sami za svoje potrebe, ali su se so i šećer uvek kupovali i svaki dinar se ostavljao za to - objašnjava antropološkinja.
Možda vas zanima…
Danas su se vremena promenila, pa su tako sada položajnici uglavnom unuci koji obilaze familiju. Ranije se pretpostavljalo da je u položajniku zapravo inkarniran neko od predaka. Početak godine je kod naših starih bio spreg živih i mrtvih, ali tako nije i u današnjem vremenu, u kom mnogi stari običaji više nemaju nikakvu svrhu.
Šta se dešava u onim područjima gde nema hrastovog drveta, zašto se uopšte pali badnjak, ko je u prošlosti bio položajnik, kako ga je domaćica dočekivala, šta se obično govori prilikom džaranja vatre, šta treba da se nađe na trpezi za Badnje veče, zašto se verovalo da su za Badnje veče za večerom i živi i njihovi mrtvi svi zajedno i zbog čega su badnjaci počeli da se pale na portama crkve, a potom i na trgovima - pogledajte ceo Jutjub (YouTube) snimak na kanalu Srećne.
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Srecna.
Komentari (0)