Jedna od najomiljenijih namirnica na svetu možda ima i neočekivanu zdravstvenu korist. Iako se često smatra hranom koju treba ograničiti, sir bi mogao imati više benefita nego što se do sada mislilo, posebno kada je u pitanju zdravlje mozga.
Nova velika studija iz Švedske pokazala je da je svakodnevna konzumacija punomasnog sira povezana sa nižim rizikom od razvoja demencije.
Manji rizik uz 50 grama sira dnevno
Prema rezultatima istraživanja, osobe koje su svakodnevno konzumirale 50 grama ili više punomasnog sira imale su manji rizik od razvoja demencije u poređenju s onima koji su unosili znatno manje količine.
U ovu kategoriju spadaju sirevi sa više od 20 odsto mlečne masti, kao što su brie, gauda, čedar, parmezan, grijer i mocarela.
Kako je sprovedena studija
Opsežna studija, koju je vodio Jufeng Du sa Univerziteta u Lundu, pratila je 27.670 odraslih osoba u Švedskoj tokom perioda od oko 25 godina.
Natali Alba / Alamy / Profimedia
Na početku istraživanja učesnici su vodili sedmodnevni dnevnik ishrane, popunjavali upitnike o učestalosti konzumacije hrane, učestvovali u detaljnim intervjuima o prehrambenim navikama.
Možda vas zanima…
Tokom praćenja, kod 3.208 učesnika dijagnostikovana je demencija.
Rezultati: značajna, ali ne i konačna veza
Demencija se razvila kod oko:
- 10 odsto osoba koje su konzumirale 50 g ili više punomasnog sira dnevno
- 13 odsto osoba koje su unosile manje od 15 g sira dnevno
Nakon prilagođavanja rezultata prema starosti, polu, obrazovanju i ukupnoj ishrani, pokazalo se da je visok unos punomasnog sira povezan sa 13 odsto nižim ukupnim rizikom od demencije.
Šta je demencija
Demencija je zajednički naziv za grupu poremećaja koji utiču na kognitivne funkcije, poput pamćenja, razmišljanja i donošenja odluka. Najčešći oblik je Alchajmerova bolest, ali u ovu grupu spadaju i vaskularna demencija, kao i demencije povezane sa Parkinsonovom bolešću.
Shutterstock/LightField Studios
Procene pokazuju da je 2021. godine oko 57 miliona ljudi živelo sa demencijom, dok se svake godine dijagnostikuje oko 10 miliona novih slučajeva. Očekuje se da će do 2050. godine taj broj porasti na čak 153 miliona.
Zašto je ishrana važna
Zbog nedostatka efikasnih terapija, naučnici se sve više fokusiraju na prevenciju i smanjenje rizika, a ishrana igra ključnu ulogu.
Posebnu pažnju privlači MIND dijeta, varijanta mediteranske ishrane, ali dosadašnja istraživanja daju neujednačene rezultate. Mliječni proizvodi, naročito sir, godinama su predmet rasprava jer su prethodne studije u Finskoj, Velikoj Britaniji i Japanu pokazivale različite veze sa demencijom.
Koji proizvodi nisu pokazali isti efekat
Istraživači nisu pronašli sličnu povezanost između smanjenog rizika od demencije i konzumacije:
- niskomasnog sira
- mleka (bez obzira na vrstu)
- pavlake
- fermentisanih mlečnih proizvoda poput jogurta i kefira
Shutterstock/Goskova Tatiana
Puter je pokazao pomešane rezultate, a vrlo visok unos bio je čak povezan sa mogućim povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti.
Stručnjaci pozivaju na oprez
Nutricionistička epidemiološkinja Emilija Sonested izjavila je da rezultati dovode u pitanje dugogodišnje pretpostavke o štetnosti masnoća za zdravlje mozga, ali i naglasila da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se razjasnio mehanizam ovog efekta.
Sa druge strane, stručnjaci upozoravaju na ograničenja studije. Tara Spajers-Džouns iz Instituta za istraživanje demencije u Velikoj Britaniji ističe da je ishrana učesnika zabeležena samo jednom, čak 25 godina pre postavljanja dijagnoze, te da su se njihove životne i prehrambene navike verovatno menjale tokom vremena.
Komentari (0)