Stres i obroci nakon 21 čas predstavljaju snažan udarac za digestivni sistem, potencijalno udvostručujući rizik od problema sa varenjem. Iako je odavno poznato da hronični stres može poremetiti normalno funkcionisanje probave, izazivajući zatvor ili, suprotno, učestale i hitne odlaske u toalet, izgleda da vreme obroka igra ključnu ulogu u jačini tih simptoma.
Novo istraživanje, predstavljeno na "Digestive Disease Week 2026", pokazuje da kasni obroci pojačavaju negativne efekte stresa, što dovodi do poremećaja funkcije varenja i promena u crevnom mikrobiomu.
- Nije važno samo šta jedete, već i kada jedete. A kada smo već pod stresom, tajming može zadati dvostruki udarac zdravlju creva - istakla je Harika Dadigiri, specijalizantkinja medicine na Medicinskom fakultetu u Njujorku i glavna autorka istraživanja.
Analiza više od 11.000 učesnika
Kako bi detaljnije istražili ovu povezanost, naučnici su analizirali podatke više od 11.000 učesnika iz američke Nacionalne ankete o zdravlju i ishrani. Fokus istraživanja bio je na tome kako su hronični stres i navike kasnih večernjih obroka povezani sa funkcijom creva.
Stres je procenjivan pomoću takozvanog alostatskog opterećenja, koje predstavlja zbir fizičkog opterećenja organizma na osnovu indeksa telesne mase (BMI), nivoa holesterola i krvnog pritiska.
shutterstock.com/DC Studio
Rezultati su pokazali da su osobe sa visokim alostatskim opterećenjem bile sklonije digestivnim problemima. U okviru te grupe, oni koji su unosili više od 25 odsto dnevnih kalorija nakon 21 čas imali su čak 1,7 puta veću verovatnoću da će imati zatvor ili proliv u poređenju sa osobama koje nisu bile pod velikim stresom i nisu jele kasno uveče.
Možda vas zanima…
Potvrda rezultata i uticaj na mikrobiom
Nalazi su potvrđeni i u drugom, odvojenom skupu podataka. Analizom informacija više od 4.000 učesnika projekta American Gut Project, istraživači su otkrili da su osobe sa visokim nivoom stresa i navikom kasnih obroka imale 2,5 puta veću verovatnoću da prijave probleme sa crevima.
Posebno zabrinjava podatak da su ti učesnici imali i značajno smanjenu raznolikost crevnog mikrobioma.
Ovo sugeriše da vreme obroka može dodatno pojačati negativan uticaj stresa na crevne bakterije putem ose creva-mozak, složenog sistema komunikacije koji povezuje nerve, hormone i bakterije u crevima.
Kada je telo pod stresom, probava već postaje osetljivija, a unos hrane u vreme kada se organizam biološki priprema za odmor dodatno opterećuje sistem.
Zašto je kasno jedenje problematično
Problem je u tome što se probava tokom noći prirodno usporava. Telo se tada priprema za odmor i regeneraciju, a ne za varenje teških obroka.
Konzumiranje hrane kasno uveče primorava digestivni sistem da radi u periodu kada bi trebalo da miruje, što dovodi do nesklada unutrašnjeg biološkog sata. Taj poremećaj, poznat kao cirkadijalni disbalans, može izazvati simptome poput gorušice i nadutosti, ali dugoročno utiče i na metaboličko zdravlje i ravnotežu mikroorganizama u crevima.
Tako nastaje začarani krug u kojem loša probava i stres međusobno pojačavaju negativne efekte.
Studija ne dokazuje direktan uzrok
Važno je naglasiti da je studija bila opservaciona, što znači da pokazuje snažne veze i obrasce, ali ne dokazuje direktnu uzročno-posledičnu povezanost.
Ipak, rezultati doprinose rastućem polju hrononutricije, nauke koja proučava kako unutrašnji biološki sat utiče na način na koji telo obrađuje hranu.
freepik
Kontekst u kojem jedemo očigledno igra važnu ulogu. Kasna večera tokom opuštene večeri verovatno nema isti efekat kao obrok pojeden na brzinu nakon napornog i stresnog dana.
Čini se da creva istovremeno registruju i vreme obroka i naše psihičko stanje.
Male promene umesto strogih zabrana
Dr. Dadigiri kaže da razume ljude koji posežu za kasnim grickalicama nakon dugih i napornih dana, ističući da se i sama ponekad nalazi u toj situaciji.
- Nisam policajac za sladoled. Svako treba da pojede svoj sladoled, samo možda ranije tokom dana - poručila je ona.
Rešenje, prema njenim rečima, nije u strogim zabranama, već u malim i doslednim navikama. Redovna rutina obroka i nastojanje da se veći deo kalorija unese ranije tokom dana mogu pomoći usklađivanju organizma sa prirodnim ritmom tela i dugoročno doprineti zdravlju digestivnog sistema, piše vecernji.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)